Kad kažemo škola, obično pomislimo na usvajanje informacija koje dolaze izvan nas, po modelu popisivanja prazne table. Ali, Program samorealizacije nije kao druge škole, već je to dubok transformativni proces, koji se odvija putem otkrivanja znanja pohranjenih unutar nas. Program samorealizacije je učenje o individualnosti, postojanju, sopstvenoj predsudbini i igrama karaktera, to je traganje za spiritualnim izvorom i umeštanje u život ovde i sada, u sadejstvu sa energijama prirode u koje smo inicirani samim rođenjem. Učenje se odvija kao proces poniranja u sebe, uz asistenciju energija prirode, da bismo izronili sopstvene talente i dali ih na videlo, uz razumevanje koncepta napretka i darežljivosti. To je način da se setimo i da realizujemo upravo ono zbog čega smo došli u život.
Savremeni vaspitno-obrazovni procesi sistematično nas udaljavaju od sopstvene suštine, ugrađujući u nas jednoumne istine, uverenja i uslove pod kojima smemo da živimo. Mnogobrojna uslovljavanja na koja smo navikli odražavaju degeneraciju ženskog principa: – Samo ako se uklapaš u modele dobrote, poslušnosti, savršenstva… smeš da postojiš. Takvi konstrukti u neskladu su sa životom samim koji kaže: – Dobrodošli u postojanje! Ovde si, voljen/a si. Pravo na postojanje nije ničim uslovljeno, jer je jedan od osnovnih principa planete Zemlje prihvatanje (a ne uslovljavanje, niti odbacivanje). Zemlja nikada ne kaže: – Ovaj sme da hoda po meni, a onaj tamo ne! Ne dopada mi se, bolje da ne stavi svoju stopu na tlo. Zemlja, kao majka svih nas, daje i održava život. Zahvaljujući materici, koja predstavlja planetu u malom, svaka žena ima ugrađen princip Zemlje unutar sebe. Ženski princip, princip Zemlje, po svojoj prirodi je princip prihvatanja, podrške i materijalizacije.
Koliko smo u savremenom svetu odsečeni od svih tih prirodnih principa i kako možemo da obnovimo vezu sa snagom Zemlje (unutar sebe), pokazuje iskustvo Anice Čokić Petrović, učenice Programa samorealizacije i kreatorke figurina Jumoke Oluomo.
Program samorealizacije kao put promene
Pre nego što sam se uključila u Školu mudrosti, bila sam puna gneva, sklona da optužujem druge, delegirajući odgovornost za sopstveni život. Ljutila sam se lako – kako na druge, tako i na sebe – bez razumevanja i tolerancije. Sa svim tim, u Školi mudrosti dobila sam dobrodošlicu! Tada sam prvi put prihvaćena sa razumevanjem i to je otvorilo put ka promeni. Za svoju porodicu bila sam previše specifična, što im je zadavalo mnogo muke. Podržavali su me najbolje što su znali, ali je to često bilo u raskoraku sa mojim individualnim putem. Globalno je iskustvo da u procesima odrastanja doživljavamo usmerenja koja nisu u skladu sa nama, biramo kalupe koji nam nisu po meri, prolazimo kroz cenzure… Bez dubljeg razumevanja, godinama sam razvijala bunt protiv svega toga, a paralelno je raslo i moje unutrašnje nezadovoljstvo. Kako sam u Školi mudrosti više upoznavala sebe, postajali su mi jasniji odnosi s drugima. Ujedno je spoznaja da, za sve ono što nazivamo problem, već unapred postoji rešenje, za mene bila dragocena.
Sloboda postojanja kroz ženski princip
Jedan od ključnih trenutaka bio je kada smo prošle godine u okviru Škole mudrosti imali predavanje na temu ženske energije, koje se nije završilo samo na teoriji, nego je pokrenulo intenzivne iskustvene procese. U meditaciji sam doživela sebe unutar materice Majke Zemlje, u prisustvu mnogih mudrih žena koje nose tu energiju. Osetila sam potpunu sigurnost, zaštićenost, bezbrižnost i podršku za svoj život. Prihvaćena sam takvom kakva jesam, bez ijednog ne i bez ikakvog kritičarskog pogleda na ono što nosim. Spoznala sam šta znači potpuno prihvatanje od strane života, šta zapravo znači pravo na postojanje. Osećaj ogromne slobode: – Ja sam ono što jesam! Neposredno nakon toga čula sam unutrašnji glas koji mi kaže da kupim glinu. Nisam imala predstavu šta će nastati.
Otkrivanje žene – ptice
Oduvek imam umetničke sklonosti: umem da se izrazim kroz muziku, izrađivala sam nakit i cvetne aranžmane, crtam, ali nikada pre nisam vajala. Prvu figuru počela sam da pravim bez ikakve početne ideje, samo se pojavila! Napravila sam figurinu sa izraženim ženskim atributima (grudima i naglašenim stomakom) i glavom ptice. Izgledala je kao da ju je vajao neko izuzetno vešt i za mene je to bilo fascinantno: – Nisam znala da ovo mogu! Nastavila sam da vajam u naredna dva meseca, svakodnevno, za vreme letnje pauze u Školi. Nije mi bilo jasno odakle ta potreba, jedino sam znala da radim nešto što mi donosi veliku smirenost i zadovoljstvo. Tad još uvek nisam povezivala proces vajanja i susret sa energijom Zemlje. Nakon dva meseca, u Školi mudrosti dobila sam objašnjenje: figurine su prepoznate kao Majke Univerzuma. Postoje u Africi, u Joruba narodu, gde se poštuje i slavi kult majke. Na našim prostorima otkrivene su na teritoriji Vinče, Starčeva, Lepenskog vira… Ispostavilo se da vajanje proizilazi iz moje potrebe da tu energiju unesem u sopstveni život. Bila sam odvojena od života, a to je bio način da obnovim tu sponu i da prizovem energiju Majke Zemlje da mi asistira.
Kad figurine progovore
Kako je podsticaj za izradu figurina dospeo preko Ifa filozofije očuvane u narodu Joruba, na čijem učenju je utemeljena Škola mudrosti, htela sam da dobiju ime u skladu sa tim izvorom. U filozofiji Ifa, ime je invokacija samog bistva, podrška postojanju. Rukovodeći se time, intuitivno sam prošla kroz spisak imena i privuklo me je ime Jumoke, bez da sam znala šta znači. Jumoke na joruba jeziku znači ona/ onaj koji brine, neguje i štiti, a Oluomo je dete nekoga ko je mudar, poštovan, čaščen. Konsultacija sa energijom mudrosti Ifa je potvrdila da je to odlično ime. Jumoke su dodatno blagoslovene ritualom za unošenje energetske informacije zdravog ženskog principa, vitalnosti, samopouzdanja, prava na postojanje, opuštenosti. Ritualno su obrađene na Izviru, u hramu ženske energije, a prva serija ostala je tamo. Kada je trebalo da krenem sa Izvira, nisam mogla nijednu da uzmem. Shvatila sam njihovu poruku: – Žele još da ostanu tu, ovde će ljudi doći po njih. Tako se i dogodilo. Kroz Školu mudrosti naučila sam da prepoznajem i uvažavam znake koje sam ranije zanemarivala. Sećam se kako sam jednu od figurina izrađivala sa neizmernim zadovoljstvom i vezala sam se za nju. Događalo se da neprestano pada, a nisam shvatala zašto. Kada sam krenula da je pakujem sa ostalima, pala je i slomila se. Bio je to njen način da mi poruči kako ne želi da ide! Zadržala sam je, naravno, zahvalna što moj život sada ima drugu dimenziju.
Izraz obnovljene snage
Od onih veoma jednostavnih, Jumoke su se menjale. Moje prvo viđenje bilo je manje kitnjasto, a kompleksne šare pojavile su se vremenom, kao umetnički izraz urbanog doba. Kao veoma privlačan, taj vizualni efekat otvara vrata kroz koja ćemo dopustiti da energija uđe u naš život. Kao materijalizovan izraz ženske energije, Jumoke imaju višestruka simbolička značenja. Glava ptice simbolizuje slobodu individualnog postojanja, slobodu duše da leti. Raširene ruke su znak dobrodošlice u život: – Svi smo dobrodošli u postojanje, baš takvi kakvi jesmo. Grudi simbolizuju hranu, a naglašen stomak ukazuje na trudnoću, ali ne samo u smislu rađanja deteta, nego kao sposobnost multiplikacije u svim aspektima: idejama, projektima, blagostanju. Na nekim Jumokama je zmija, kao simbol dodatne zaštite od destruktivnih energija i svega onoga što osporava životne cikluse, a takođe i kao simbol transformacije i isceljenja. Jumoke unose balans u sve te navedene aspekte i reaktiviraju žensku snagu, dajući nam podršku za život ovde. Neutralizuju emocije koje nas muče (tuga, strahovi, bes) i koje loše utiču na zdravlje. Možemo ih upotrebiti za otklanjanje umora i za revitalizaciju. Ako se drže pod jastukom, intenziviraju revitalizaciju kroz san. Kao simbol ženske energije, Jumoke nas podstiču da ponovo osvestimo energiju Majke Zemlje, koja je izvor života, da joj ukažemo poštovanje i zahvalnost za postojanje.