Najvažniji deo pripreme za retrat je filozofski deo: razumevanje. Preporuka je, pogotovo za one koji dolaze prvi put, da preslušaju besplatni vebinar o Oriju (duhovnoj esenciji svakog od nas), jer je rad sa Orijem srž svakog duhovnog rada. Ritrit je višednevni duhovni rad, a svaki duhovni čin namenjen je podršci Orija. Prvi korak je da učesnikov Ori da dozvolu za rad. Iz razumevanja koncepta Orija proizilazi i razumevanje o ličnoj odgovornosti i nameri. Ritrit je jedan od načina za obezbeđivanje duhovne higijene, a treba biti svestan da duhovni rad nije magični štap koji će u trenutku da očisti i razreši sve. Iako su svi učesnici ritrita usmereni ka zajedničkoj tematici na kojoj se radi, rad svakog pojedinca definisan je kroz individualnost njegovog Orija i dozvolu da se bilo šta uradi na odabranoj temi, jer: – Konja možeš dovesti na vodu, ali ga ne možeš prisiliti da pije.
Svaki ritrit je lično duhovno putovanje, individualni rad, vreme posvećeno sebi u energetski podržavajućem prostoru i unutar podržavajuće grupe, zbog čega se savetuje distanciranje od svakodnevnih oblika socijalizacije (društvenih mreža, dnevnih vesti, svih izvora stresa). Smanjivanjem vanjske komunikacije podržavamo komunikaciju unutar sebe, uz asistenciju energija prirode. Promenom okruženja i ustaljenog životnog ritma obezbeđujemo sigurno mesto za ispoljavanje skirvenih delova sebe. U duhovnom radu dodirujemo i one delove koje se nismo usuđivali da obelodanimo, prihvatimo, priznamo, podržimo. Nekada otkrivamo nepoznate delove sopstva, delove kojih nismo svesni, jer smo ih dugo držali u kavezu ili podrumu. Zato u tom poniranju u sebe ne nailazimo isključivo na veselje i radost, nego nam zaboravljeni delovi pričaju o bolu zarobljenosti i zanemarivanja. Postoje traume koje su gurnute pod tepih, jer nam je prebolno da se s njima suočimo. Podsvest oseća isceliteljsko okruženje ritrita i iskoristiće priliku da iznese potisnuto. Zbog svega toga, ritrit je ozbiljan rad tokom koga intenzivno proživljavamo i teške emocije (napetost, potlačenost, tugu…) Ako nameravamo da dosegnemo talente i radost, treba da zaronimo u slojeve koji su ispod tepiha ili su zatočeni u kavez, zbog čega svi ti procesi imaju gorko-sladak ukus. Ritrit obezbeđuje prostor u kome naši potisnuti sadržaji smeju da se ispolje da bi se iscelili, u bezbednom okruženju gde su prihvaćeni bez osude. Iz zgusnute mase u koju smo potlačili talente, radost ili specifičnu snagu, putem zdrave transformacije možemo da oslobodimo energiju koja nam je sada potrebna.
Bilo da se radi na komunikaciji sa Orijem, produbljivanju razumevanja, edukaciji i osvešćivanju, bilo da istražujemo sebe putovanjem u podsvest i prošlost različitim šamanskim tehnikama, bilo da radimo obredno, uvek je važno da na kraju ritrita reaktualizujemo sve ono što je transformisano, kako bi bilo upotrebljivo u aktuelnom vremenu svakodnevnog života. Akengen je kao sveštenica i duhovna orijentatorka specijalizovana za rad sa individualnim bistvom, pa zahvaljujući tome u grupnom radu podržava individualnost svakog učesnika, a prednost ritrita je u tome što je grupa sinhronizovana određenom tematikom.
Radeći sa Orijem radimo sa božanstvom u sebi, sa svojim duhovnim kraljevskim delom, pa su tokom ritrita učesnici zbrinuti na planu bazičnih potreba (smeštaja i hrane). Ritrit je vreme namenjeno sebi, duhovnoj higijeni i ponovnom podešavanju našeg unutrašnjeg kompasa od koga zavisi koliko smo spremni za život i kakve odluke donosimo. Našem duhovnom delu potrebno je barem onoliko nege koliko i fizičkom. Ritrit je mogućnost da barem ponekad osvestimo tu neophodnost duhovne nege i da je upotrebimo. To je vreme punjenja baterija i revitalizacije, oslobađanja od zgusnutih trauma koje su nam zarobile energiju. Naravno, to ne znači da nas nakon ritrita u životu više ne čekaju izazovi, jer izazovi jesu sastavni deo života. Ritrit nas priprema za život i izazove unutar njega, osvešćuje neophodnost duhovne higijene. Svaki ritrit je edukativni, transformacijski i revitalizujući proces, podržan energijama prirode.
Teme ritrita su opšteživotne i uvek aktuelne. Područja rada kao što je dete u nama ili rad sa Orijem, celoživotni su projekti. Pošto nas ritam života odvaja od te svesnosti, ritrit je neophodan, kako bismo se povukli iz svakodnevne dinamike i uravnotežili sami sa sobom. Tokom ritrita susrećemo ono što je već u nama, a u sebi nosimo, kako konstruktivne, tako i destruktivne sile. Parazitske energije koje nameravamo da iščistimo iz svog života neće nas podržati u našoj nameri, nego će pokušati da istrajavaju ili će se intenziviratu kako bi nas sprečile. Ljudi često svedoče o tome kako je nešto htelo da ih zaustavi već na samom odlasku na ritrit i tome često pridaju pogrešno tumačenje: – Prepreke su znak da to onda nije za mene! – jer ne razumeju da, kad god želimo nešto da postignemo, aktivira se tome suprotna energija.
Ne možemo reći da je (svaki) ritrit za svakoga, jer se rukovodimo principom individualnosti. Ritrit jeste intenzivan način podrške, ali nije jedini način revitalizacije. Neko voli da boravi u šumi, neko ne. Nekome prija grupni rad, nekome individualni.
Šta poneti sa sobom
U obrednim radovima često radimo na čišćenju, prizivu i aktiviranju ili na zaštiti određenih svojstava. Radimo sa telom kao fizičkim izrazom duhovnog i radimo na simboličkom nivou. Odeća se upotrebljava kao simbol stare kože koju skidamo i spaljujemo u obrednim radovima. Radimo na čišćenju, čistoći i čistini, kao i na konceptu ponovnog rođenja tokom života, što podržavamo simbolikom bele odeće. Potrebno je poneti komplet odeće za bacanje, kao i komplet bele odeće, koju je preporučljivo nositi sve vreme tokom trajanja ritrita. Česta su obredna kupanja tela, sa značenjem čišćenja i revitalizacije, pa je preporučljivo poneti peškire. Za pojedinačne ritrite postoje specifična uputstva. Od svih tehničkih uputstava svakako je važnija namera s kojom učesnik dolazi, svesnost o individualnosti, kao i odgovornost za sopstveni život.
Povratak sa ritrita
Povratak sa ritrita je povratak iz drugog vremena i prostora u naše uobičajeno okruženje i svakodnevni ritam. Koliko je moguće, trebalo bi prilagoditi energiju starog prostora svežoj energiji s kojom dolazimo, jer će nas prostor i ljudi iz okruženja vraćati u staro poznato stanje. Prostor u kome spavamo i živimo čuva informacije o pređašnjim osećajima i obrascima u koje pokušava da nas vrati. Ljudi koji nas poznaju od pre takođe pokušavaju da nas vrate u ono što je bilo uobičajeno. Zbog svih tih uticaja, dobro je očistiti prostor, kako fizički, tako i energetski, s fokusom na ono što iz njega nameravamo iščistiti i šta umesto toga unosimo.
Pridobijene energije, snage i svesnost treba staviti u akciju kroz svakodnevni život. Ako smo tokom ritrita radili na blagostanju, važno je da po povratku kući počnemo da tražimo prilike za rad, da stvorimo kretanje u realnom životu. Ritrit nam pruža više spremnosti za život, a ne beg od života. Čistimo se i revitalizujemo da bismo imali više snage za upravljanje životom i da bismo život prilagođavali sebi. Naravno da će život pokušavati da nas vraća unazad, zbog čega i radimo na duhovnoj higijeni i snazi, kako bismo bili jači od toga. Svaki duhovni rad je potreba poput pranja i hranjenja. Nahranimo se, potrošimo to, ogladnimo ponovo. Kako je na fizičkom aspektu, tako je i na duhovnom. Ako se bavimo zahtevnijim fizičkim radom, potrebno je da nadomeštamo više energije. Ako radimo u zaprljanom okruženju, češće ćemo se prati da bismo održavali čistoću. Ako u prosečan nivo unosimo više razumevanja i snage, neophodan je neprekidan rad da bismo povukli prosek umesto da on povuče nas. Recimo da smo radili na ženskoj snazi, u podržavajućem okruženju ritrita. Odatle se vraćamo na prostor gde za žensku snagu nema mesta, pa ćemo osetiti taj uticaj, ali ćemo ujedno primetiti da imamo više snage. Jedna opcija je da radimo, jačajući snagu i otpornost, druga je da prihvatimo stanje kakvo jeste. Najgore je ne uraditi ništa i biti u konfliktu s tim, jer to je samodestruktivna energija.
Duhovne baterije Orija se pune i prazne. Kad su ispražnjene, nemamo kapacitete za ono što je bitno – pravi smer, životna strategija i izbori – nego živimo na automatskom pilotu koji jede, spava i plaća račune. Ritrit je dodatno punjenje baterija, pridobijanje dodatne snage koju ćemo upotrebiti za ključne korake i pomake, za centriranje i resetovanje na individualnom putu.