Svi se rođamo putem spajanja muškog i ženskog principa, ali ako samo pogledamo biološki aspekt, prvih devet meseci života provodimo u telu majke pre nego što se rodimo. Energija majke daje život u ovom vidljivom univerzum. Smatra se da je u ovom vidljivom svetu više ženskog principa, što omogućuje život u obliku koji poznajemo. Planeta Zemlja je ženskog pola i treba vratiti svesnost o važnosti ženskog principa, ženske energije i, na kraju krajeva, samih žena. Putem ženskog principa ne studiramo samo žene, nego i muškarce, jer smo svi izgrađeno iz oba principa, to je neodvojivo. Edoni predstavljaju izvor ljudske rase, žensku energiju Majki Univerzuma, unutar koje su muško i žensko, jer smo živi zahvaljujući udruživanju muškog i ženskog principa. U razumevanju života i njegovih koncepata, neminovno je uvažavati oba principa. Bez sadejstva muškog i ženskog nema postojanja, pa je samim tim besmisleno razmatrati šta je bitnije. Zemlja (ženski princip), bez semena (muškog principa) neće dati plod.
Ženski princip je princip rodnosti, plodnosti, radosti postojanja, ali je istorija naših pretkinja prepuna rana i patnje. Nedostaje nam svest o tome šta zdrav ženski princip zapravo jeste. Ženski princip na našim teritorijama je duboko ranjen i oštećen, pa referencu zdravog principa nalazimo na drugim podnebljima. Na teritorijama afričkog naroda Joruba nije bilo takvih rezova, nije bilo inkvizicije, ni degeneracije ženskog principa. Zahvaljujući tome, možemo ponovo probuditi svest i informaciju o zdravom ženskom principu, kako bismo uopšte znali šta je izvan harmonije, da bismo to iscelili.
Danas je aktuelno pitanje ženske ravnopravnosti, koje se obično svodi na takmičenje žena na muški način, a to nije snažna žena u ženskom principu, već snažna žena koja se prilagodila muškom načinu, jer današnji svet mahom uvažava muške vrednosti. Treba otkrivati šta zdrav ženski princip zaista jeste i unositi tu informaciju u sopstveno postojanje. Ženski princip je slavljenje života, radost zbog života samog. Kad pogledamo svoje predačke linije, vidimo da smo uglavnom nasledili uverenje da je život patnja. Žena, kao nositeljka života za buduće naraštaje, umesto optimističnog pogleda na budućnosti, ima duboko usađenu patnju i nepoštovanje prema ovozemaljskom životu, počevši od odnosa prema telu koje je svetište naše duše i uslov postojanja u vidljivom svetu, preko vitalnog principa, sve do principa iza te vitalnosti. Metaforično rečeno, ako posedujemo stroj koji nije povezan sa izvorom energije, nema napajanje, od kakve nam je to koristi? Ni od kakve. Ženski princip je vitalnost, energija iza našeg života. Ženski princip je tajna života, a muški princip je onaj koji rasvetli, rastumači tajnu. Logičkom i linearnom načinu razmišljanja je teško da to razume.
Ženska moć je moć materijalizacije. Kad neko želi novac i bogatstvo, potrebno je da to materijalizuje, što se odvija putem ženskog principa. Bez ženskog principa materijalizacije imamo samo ideju o novcu. Ideja (seme) i akcija predstavljaju muški princip. Materijalizacija (gruda) je ženski princip. Potrebno je da budu u harmoniji. Dok god smo u sukobu sa ženskim principom, ne možemo očekivati materijalizaciju. Sve naše ideje, neostvareni snovi, nerealizovani projekti bivaju prolazni. Informacija o tome u šta će se ideja (seme) iskreirati je muški princip, ali bez dejstva grude, seme ne može da se materijalizuje. U tom smislu, Zemlja je pasivno aktivna. Ako svega toga nismo svesni, ako ženskom principu ne odajemo priznanje, stavljamo ga u ropski položaj. Takav nam je danas odnos prema planeti i prirodi – iskorišćavamo je bez poštovanja, smatramo da nam je, naprosto, data.
Da bismo počeli da isceljujemo žensku genetsku liniju, prvo unutar sebe treba da razvijemo nameru da prekinemo taj lanac patnje. Onda informaciju zdravog ženskog principa unosimo u sve svoje aspekte postojanja, od fizičkog do duhovnog, a prenosimo je i svojim pretkinjama, korenima stabla koje nam je dalo život, kako bi naše pretkinje bile u stanju da zaključe taj ciklus i hipnozu večne patnje u kojoj su zaglavljene. Da bi to isceljivanje bilo moguće, radimo sa kultom Gelede, sa ženama iz sveta predaka koje su tokom života razvile, razumele i živele ženski princip, koje su dale doprinos konceptu slavljenja života i blagostanja. Možemo se povezati sa ženama koje su univerzalne pretkinje, kako bismo tu referecu uneli svojim pretkinjama. Živi mogu pomoći živima, mrtvi mrtvima. Sveštenik iniciran u energiju Gelede sposoban je da nagovori univerzalne pretkinje da asistiraju našim pretkinjama da izađu iz koncepta patnje i da tu težinu otklone iz nas. U konceptu rada sa precima fokus nije samo na čišćenju, nego i na potenciranju onih svojstava genetskog nasleđa koja su dobra za naš život sada. Jer, da nije bilo ničeg dobrog, ne bi bilo ni nas.
Materica je apsolutni izraz ženskog principa: mesto gde se stvara novi život, u koji niko nema pristup, kako bi to bio bezbedan prostor za razvoj deteta. Ona koja nosi tu snagu u sebi, trebalo bi da ima svest o snazi koja daje život. Ženska snaga je snaga davanja života i obrnuto: kako ga može dati, tako može i oduzeti život. Bez mudrosti i etike, lako dolazi do zloupotrebe snage. Majka koja detetu govori: – Od tebe ništa neće biti!– udara čekićem po njegovoj sudbini, to je snažan i opasan urok. Zašto je važno da budemo smireni s majkom? Jer smo s majkom povezani preko pupčane vrpce, vidljive i nevidljive. U sukobu između majka i deteta, dete je uvek gubitnik. Materica je mesto ulaska u vidljiv svet, naš prvi dom. Da li bismo pre bili u atmosferi optimizma, zadovoljstva i životnosti, ili u patećoj tamnici zasutoj suzama? Uz svu lepotu prirode, ljudi često žive kao pacovi u rupama, životom koji nije vredan čoveka. To je koncept abikua, čiji Ori odabere, ili dozvoli, ili nema drugu šansu da se rodi.
Već od trenutka začeća stav majke počne da utiče na sudbinu deteta. Bez ikakvog kritičkog stava i sposobnosti da filtrira mentalno emotivne sadržaje majke, dete ih usvaja kao svoje podsvesne obrasce. Kakav genetski paket ćemo dobiti, stvar je genetske lutrije na koju nemamo mnogo uticaja. Do začeća dolazi nezavisno od naše svesti. Vrhovni kreator, Eledunmare, učinio je da život ima kontinuitet. Bez obzira na intelektualna i emotivna svojstva, svako može biti roditelj. Ali ne može svaki roditelj graditi kvalitet života. Važno je šta ćemo predati potomcima u intelektualnom, emotivnom i duhovnom paketu. Roditeljstvo bez želje da budućim generacijama bude bolje nego što je bilo nama, bez blagosiljanja dobrom srećom, ukazuje na nedostatak zdrave pameti. Ako razumemo koncept reinkarnacije, znamo da u nekom trenutku možemo postati potomci sopstvene dece.
Da li je roditelj emotivno stabilan da ima dete, kakav mu je odnos prema životu, partnerstvu, budućnosti…? Roditelj koji ponavlja kako je život težak baca urok na život deteta. Majčine suze automatski stvaraju patnju deteta. Svoje emotivne probleme treba da rešavamo sami. Plačući pred detetom obrćemo uloge – detetu namećemo odgovornost za svoje stanje. Onda u sledećem trenutku zauzimamo poziciju autoriteta, što napravi konfuziju u porodičnim ulogama i narušava harmoniju u odnosima. Emotivno zdrav roditelj poštuje duhovnu esenciju deteta, njegov Ori, i zna da dete nije deponija za emotivno smeće roditelja. Kad odraste, dete će nam vratiti ono što smo usadili u njega.
Kada po ženskoj liniji svojih pretkinja pratimo kakav su odnos imale prema muškarcima, često nailazimo na aroganciju. Taj konflikt star je barem 4 generacije unazad. Prisutna je zamerka prema muškarcima i to je igra koja se ponavlja kroz generacijski prenos. Ljudi često žele partnerstvo, a nemaju referencu zdravih partnerskih odnosa, pa je retko ko zapravo spreman za partnerski život, ili za život uopšte. Često smo perfekcionisti, tražimo savršenog partnera, a izgrađeni smo iz zavađenih partnerstava 7 generacija unazad. Unutar sebe verovatno imamo 50 posvađanih parova i to je obrazac koji se prenosi. Pitanje je da li imamo toliko emotivne stabilnosti da u sav taj haos unesemo dozu harmonije, ili ćemo od životnih izazova praviti dodatne traume. Ako moj partner ima ljubavnicu, da li je to životno iskustvo, ili jezgro iz koga ću razviti dramu kao izgovor za emotivno samoubisto? Iz mržnje prema partneru, stvaramo prokletstvo budućim generacijama.
Roditelji su apsolutno odgovorni da svojim primerom detetu prenesu životne vrednosti: samopouzdanje, spremnost za suočavanje sa izazovima, sposobnost za realizaciju ideja i vizija. U tom konceptu kult patnje nema mesta. Stav da je život težak prenosi se na dete kao teret nemoći težak koliko i planina. Svi smo žrtve takvog genetskog prenosa, jer je to uobičajen kolektivi stav. Potpunu degeneraciju i duboko bolestan odnos prema životu usvojili smo kao nešto normalno. To je urok na život.
Svi koji rade na sebi i svom genetskom nasleđu, i dalje nailaze na životne izazove, jer život bez toga ne postoji, ali su sposobni da se suočavaju s njima, umesto da gomilaju probleme. Nije stvar samo u isceljivanju predačke linije, nego u poznavanju osećaja koji daje zdrav ženski princip, a to je osećaj koji se ne može teorijski naučiti. Ako nešto očistimo, bez poznavanja zdrave reference, ne znamo ka čemu idemo. Problematično je davati teorijsku definiciju zdravog ženskog principa, jer postoji barem 200 njegovih arhetipova. Čim definišemo kakav bi ženski princip morao da bude, stvaramo degeneraciju. Sužavanje ženskog principa na arhetip pateće majke pravi od života katastrofu.
