Kako sam dobila dozvolu za autentičnost

Nekoliko godina unazad, kroz koncept obiteljskih konstelacija upoznavala sam rad sa precima i svjesna sam koliko je važan, jer prošlost naše obitelji znatno utiče na naš život. U povijesti moje obitelji bilo je svega – patnje, nesreće, prokletstava – što sam povezala sa nekim dešavanjima u svom životu. Vidjela sam da mi, koliko god da radim na sebi, to neće dati rezultat kakav želim, dok god ne razriješim ono što nosim od predaka. Intuitivno sam to zvala teret, jer nisam imala bolji izraz, i zaista sam osjećala da nosim neki tuđi teret kog mi je dosta. Prije godinu dana sam upoznala Mateju i zainteresirala sam se za njen rad. Išla sam korak po korak, od konsultacija sa mudrošću Ifa, preko retreata na Izviru. Tako sam saznala za transgeneracijsko čišćenje i intuitivno osjetila da mi taj obred najbolje može pomoći. Biti na Izviru je nevjerojatan osjećaj: kao da sam došla kući. Izvir mi je kao dom ili utočište u kome osjećam duboki mir. Znam da sam na pravom mjestu. Ali, kad god mi dođe ideja da se tamo zaputim, javi se stotinu nekakvih problema koje moram riješiti, tako da do zadnjeg trena ne znam hoću li uspjeti doći. Uvijek ima prepreka, a onda se ipak sve posloži.

Tema mog rada sa precima je dobijanje dozvole za to da budem autentična i svoja, da ne živim tuđe poteškoće i da se prekine taj ciklus patnje i negiranje ženskog principa. Žene u Dalmaciji nose tešku ulogu žene koja je uvijek u pozadini, koja služi u svrhu obitelji, a da ona sama nije toliko važna. Žene koje imaju kreativnost i želju da nešto osobno rade nisu dobrodošle, jer se ne uklapaju u tradiciju. Ali, sve ide naprijed, pa moramo i mi. Nismo došli patiti, nego živjeti.

***

Tokom rituala najteže mi je bilo vidjeti očaj jednog vremena u kome vlada potpuno beznađe. Povezala sam se sa precima za koje je život bio samo patnja, bez ikakve radosti i vidjela sam potpuno odvajanje od života, bijeg na razne načine. Dio toga imam u sebi, ali znam da je sada drugo vrijeme. U vrijeme rata i drugih katastrofa, to je bilo u redu. Sad nije tako i ne treba to više živjeti u meni. Nisam imala sreću da mi mama išta ispriča o svojoj obitelji, koja je zapravo najviše uticala na mene, i zahvalna sam što sam to otkrila. Nisam bila svjesna tog dijela koji je toliko lijep i stvara mi protutežu. Sada imam drukčiji odnos prema precima: daleko više poštovanja prema liniji koju nisam ni poznavala i puno više razumjevanja i suosjećanja za liniju koju sam ranije osuđivala zbog hladnoće i grubosti. Sad razumijem da nisu mogli drugačije. Sa rituala sam izašla sa puno većom jasnoćom, sa olakšanjem, sa mnogobrojnim uvidima koji su mi pomogli da povežem neke dijelove sebe. Nisam znala kako naprijed, a sad razumijem. Vidjela sam šta je bilo prije i to mi olakšava život sada. Osjećam veliko rasterećenje i nadam se da će mi to pomoći da s jednim novim entuzijazmom nastavim dalje.

Otkrila sam u sebi svoju pravu snagu, dio koji sam zanemarila i koji ću nadalje razvijati. Bila sam svjesna da ima nečeg u meni, a nisam znala šta je to, jer sam živjela po ugrađenim programima u kojima nije bilo mjesta za kreativnost, zaigranost, radost. Roditelji su me učili da treba biti ozbiljan, pametan, radiša, vrijedan, a radosni dio je potpuno zanemaren. Kao da je neka mala djevojčica u meni plakala, jer se niko ne želi s njom igrati, ne vide je, nije važna. Ja je sad vidim kao svoju bit i bez iskrenosti prema njoj ne mogu biti sretna. Sad imam usmjerenje kako da budem bliža onome što jesam. Dobila sam samopouzdanje i sigurnost u izbore koje treba da napravim. Ranije bih nešto intuitivno osjećala, ali nisam bila sigurna da li je u redu da to slijedim ili je to neka moja maštarija. Sad sam sigurnija po pitanju izbora zanimanja, znam šta želim da radim i šta me veseli.

Svima koji imaju bilo kakvu životnu konfuziju, osjećaju da nose neki tuđi teret, ako vide da se neki obrasci ponavljaju ili imaju osjećaj beznađa, u smislu da im se događa nešto jače od njih, nešto što ne mogu savladati, preporučila bih da istraže korijen toga u prošlosti. To je smisao rada sa precima.

Sanja

Razumevanjem predaka bolje razumemo sebe

Iz želje za dubinskim radom i potrebe da se pronađe dubinski uzrok onome što mi se ponavlja u sadašnjosti, što me opterećuje i što ne želim da predam svom detetu, odlučila sam se za transgeneracijsko čišćenje. Najteže je bilo da se odlučim, a kad sam donela tu odluku, sve okolnosti su se podesile tako da podrže moj dolazak na Izvir. Svesna sam uticaja predaka, ali porodično stablo nisam poznavala dalje od treće generacije. U pripremama za ritual osećala sam svojevrsno uzbuđenje i želju za radom, uz dozu neizvesnosti, ali sa poverenjem u delotvornost procesa.

***

Sa rituala sam izašla s osećajem da sam uradila veliku stvar, ne samo za sebe, nego i za svoju porodicu. Razjasnilo mi se da sam živela modele svojih predaka i da postoji način da te modele ostavim tamo gde pripadaju. Dobila sam širu sliku. Kroz razumevanje života svojih predaka, bolje razumem sopstveni život. Osećam ogromno olakšanje i mislim da sam razrešila jednu veliku temu. Dobila sam podršku predaka iz pete i šeste generacije i to je neopisiv osećaj.

Tina

Samo stabilno korijenje daje zdrave plodove

Na jednoj od duhovnih konsultacija sa energijom mudrosti Ifa pokazalo se da bi trebalo raditi sa precima i da sam ja u familiji ta koja će pokrenuti takav rad. Priprema je počela još prije puta na Izvir, preci su mi dolazili u snove. Predačko stablo nisam naročito poznavala – s mamine strane do treće generacije, a s tatine ni toliko. Raspitivala sam se kod drugih u obitelji koliko znaju o precima, pa smo se kroz to družili, smijali i shvatali kako su sve te spoznaje o obitelji važne. Zapazila sam da iz generacije u generaciju postoji trend preranih smrti, što je jako upečatljivo. To je nešto što koči dalji napredak i razvoj za sve nas u obitelji. Na ritual čišćenja 7 generacija prevashodno sam došla da neutraliziram taj aspekt, da se ne nastavlja dalje. Pred procese sam osjećala uzbuđenje i zbunjenost, a ujedno sam bila sretna što se upuštam u sve to.

***

Tokom rituala je bilo teško i bilo je dosta suza, jer nije baš bilo jednostavno vidjeti kako su mi preci živjeli i preživljavali. Bilo je puno smrti, krivnje, bježanja, protjerivanja sa posjeda, što je ostavilo velikog traga na buduće generacije, u smislu da nam nedostaje čvrsto korijenje, stabilnost, osjećaj doma. To je najupečatljivije što se stalno provlačilo kroz sve generacije i aktuelno je za mene danas. Jako je bilo mučno kad je trebalo riješiti samoubojstvo i ubojstvo, ali kada je napravljen ritual, bilo je puno lakše. Osjetila sam da je tim precima olakšan prijelaz. Riješeno je puno toga, od preranih smrti do zaglavljenih duša, tako da sam jako zadovoljna i znam da sam napravila nešto veliko za sebe. Najljepše je bilo što sam vidjela pretke koji su imali mudrost, nije sve bilo ni tamno, ni ružno. Hvala mom Oriju što me je usmjerio da radim na tim temama i hvala Akengen što je tu za nas sa svim svojim znanjem i mudrošću. Sad imam puno više razumjevanja za svoj život i za živote svojih predaka. Više nisam ljuta, nego s ljubavlju gledam na njih. Imam daleko više poštovanja prema njima, jer razumijem u kakvim su vremenima živjeli i sa čime su se susretali, bez ikakvih alata da se zaštite ili da poboljšaju sebi život. Koliko god da je bilo mučno vidjeti svu tu težinu, crnilo, razne zavjete i smrti, moj odnos prema precima se promijenio na bolje. Mnogo toga spetljanog u mom životu zapravo nije bilo moje i sišlo je s mojih leđa. Osjećam više povezanosti sa zemljom, više stabilnosti, tako da moje stablo i ja možemo imati zdravo korijenje i zdrave plodove, spremne za naredne periode. Svakome bih preporučila da napravi ritual čišćenja 7 generacija. Mnoge stvari za koje mislimo da su naše, nisu naše. Veliko razumijevanje je u tome kad znamo s čime se suočavamo i šta su nam preci donijeli i dali u nasljedstvo. Teško je riječima objasniti šta se sve dešava u ritualnim procesima, ali svako treba da ima toliko hrabrosti da dođe, jer će biti bolje za njih, za njihove korijene i za generacije koje dolaze.

Sandra

Staro ljudstvo živi u meni

Nije mi se dolazilo na ritual čišćenja 7 generacija, nekako me žena dovukla, a onda sam brzo upao u događanja, prepustio sam se situaciji i radu. Kroz ovaj rad sam se dotakao nekih svojih osobina koje nosim i ispoljavam u nekim situacijama, a da nisam znao odakle mi to. Sad se to povezalo sa pričama koje sam saznao o svojim precima i sve se odjednom uklopilo u neki sistem.

Teško je bilo čuti priče o bijedi i nasilju, o prodaji djece, o prodaji mlade žene nekom starcu za brak – to je bila moja pretkinja, koja se nikad nije osjećala slobodnom, nego kao rob. Susreo sam se sa ženom koja je ostala sama, nakon što je njen muž pao na ruskom frontu, sa četvoro djece koje je trebalo da dâ drugim ljudima. Razumijem kakvu je bol živjela. Bolje vidim svoje pretke i bolje ih razumijem u istorijskom momentu u kom su živjeli. Osjećam XX stoljeće kao vrlo gadno vrijeme sa ekonomskim krizama, propadanjem, ratovima, sa previše djece i previše prebrzih smrti. Dosta bolje razumijem sve što se zbivalo, kao i svoje pretke koji su trebali preživjeti u svakoj od tih situacija. Kroz sve to bolje razumijem i sebe, jer sam sve osjećaje tih ljudi doživljavao u nekim životnim situacijama, a da nisam znao odakle mi, niti zašto tako reagiram. Sad znam da je to model koji je došao od predaka.

Bilo je i i lijepih priča. Sa jednim dijelom porodice po ocu nismo imali nikad dosta kontakta i oni su mi sad dragoceno otkriće. To je predačka linija koja je pobjegla iz doline u brda i dosta dugo su čuvali svoju staru tradiciju: nije ih dotakla katolička vjera, niti ratovi. To su ljudi crvene kose, ostaci Kelta na našim prostorima, veoma staro ljudstvo. Bilo je stvarno lijepo čuti da su oni dio mene. Taj dio porodice voli da se veseli – neki, doduše, uz piće – ali vole da se vesele, plešu, sviraju instrumente i to treba poštovati. Taj dio mi je falio u odgoju, a možda mi još fali unutar ličnosti, da bih se osjećao potpunim. Sad, kad sam iznova otkrio taj dio, pokušaću da ispravim propuste. Želio sam da radim na temi uspjeha, a toga kod mojih predaka nije bilo dosta. Naišao sam na puno drugih stvari i upoznao sam širu sliku. Sad treba sam da se pobrinem za uspjeh, jer je drugo vrijeme i druga situacija.

Mislim da svako na neki način treba da se suoči sa precima i prošlim generacijama. Ne znam da li je ritual 7 generacija baš pravi način za svakoga, ali svako treba da nađe način da se suoči s tim. Volimo da zaboravljamo, ali u nama ostaju neke osobine koje se ispolje u kritičnim situacijama. Na primjer, ja sam obično ljubazan i miran, a kad me neko uzruja, odjednom postanem agresivan. To mi se može dogoditi u trgovini ili na cesti, a nije lako živjeti s tim, jer nam se u životu ne događaju samo dobre stvari, nego i provokacije. Recimo, dovedeš majstora da popravi nešto, platiš mu, on ode, to što je pravio pukne, pa pukneš i ti. A ne mora tako biti, možeš ga samo pozvati ponovo. Sad, kad znam odakle mi takve reakcije, mogu s njima nešto napraviti.

Robert

Moji preci su nečiji potomci, svi smo naslednici genetskih paketa

Primetila sam da u svim životnim aspektima ciljeve ostvarujem sa mnogo teškoća. Nemam problem da odredim cilj, da se fokusiram, da odmerim svoje snage, da procenim šta je subjektivno a šta ne, da se suočim sa nepredviđenim okolnostima, ali sam uz sve to uvek teško dolazila do cilja, počevši od trošenja telesne snage, preko emotivnog iscrpljivanja, do fizičke bolesti. Kad sam prepoznala da je to mehanizam koji se ponavlja, počela sam da tražim način da pomognem sebi i bila sam na mnogobrojnim predavanjima i seminarima, učila sam razne tehnike. Prvo što sam prepoznala kao rad na sebi u pravom smislu, a ne kao neko nametnuto knjiško učenje ili dogmu, jeste filozofija Ifa. Učestvujući na Matejinim radionicama, primetila sam prve pomake, a to je kako se ja osećam, što je najvažnije, jer od toga kreiramo svoj dan. Kad sam osetila da mi je lakše u životu, nastavila sam sa daljim i dubljim radom. Vodeći motiv koji me je doveo na ritual čišćenja 7 generacija je želja da mi život bude lepši i lakši. Znanja koja imam o svojim precima su veoma oskudna, iako se odavno trudim da doprem do njih. Sećam se da sam još pre trideset godina, kao studentkinja, otišla u rodno mesto svoje majke, sa strašnom željom da upoznam svoje pretke. Istraživala sam knjige rođenih i raspitivala se o usmenim predanjima, posebno zaintrigirana za maminu familiju, jer sam srčana i emotivna i mislim da to nosim iz te linije. Nažalost, nisam saznala mnogo, a o tatinoj strani još manje. Deda je streljan kad mi je otac imao mesec dana, a babu pamtim kao veoma rigidnu i tvrdu ženu od koje se ništa nije moglo saznati. Familijarni odnosi su mi prekinuti, što je bolelo godinama unazad. Preživljavala sam i analizirala tu situaciju, sa strepnjom šta ću doživeti kad se upustim u rad sa precima na Izviru. Kad god se zaputim na Izvir, bude nekih prepreka: od toga da mi se jedva odobri godišnji odmor, do toga da pred sam put primetim da mi je istekao pasoš. Ipak uspem da dođem i to s radošću. Pred početak ritualnih procesa imala sam neku vrstu treme, osećala sam neizvesnost, jer nisam znala s čim ću se suočiti, a uz to sam slutila da neće biti ni lako, ni jednostavno. Ali, došla sam da sebi razjasnim i olakšam neke stvari.

***

Svi dani tokom kojih se radilo sa precima bili su prilično burni i turbulentni. Suočila sam se sa nekim stvarima za koje nisam znala, a mogu mi pomoći da bolje sagledam sopstveni život i odluke koje donosim, da razumem uzrok nekih dešavanja, kao i to ko sam i gde pripadam. Suočila sam se sa dosta težine, patnje i crnila, ali se kroz 7 generacija uvek nađe neki čestit predak ili pozitivna osobina koju od nekoga iz sveta predaka možemo prizvati. Sa rituala sam izašla sa osećajem da sam završila nešto veliko, zahtevno i značajno u mom životu. Osetila sam fizičko olakšanje, kao da sam 20 kilograma lakša. Sada mogu da shvatim da su i moji preci nečiji potomci, da je genetika uticala i na njihove živote, jer svi nosimo mešavinu genetskog nasleđa. Otkrila sam da sam dovoljno snažna da se suočim sa iskušenjima koja imam iza i ispred sebe. Druga dimenzija boravka na Izviru je deljenje intimnih momenata sa ostalim učesnicima retreata, kada smo svi nekako ogoljeni kroz 7 slojeva. To je propraćeno spoznajom da niko nije savršen, niti iko ima savršen život, niti postoji idealan genetski paket – u suprotnom se život ne bi odvijao.

Verujem da svako treba da prođe ritual čišćenja 7 generacija. Koliko puta, ne znam, ali znam da se s precima čovek suočava dok je živ. – Ko sam, šta sam, šta mi se i zašto dešava – to su teme s kojima se neprekidno bavimo. Svi polazimo od pitanja ko sam i istražujemo pripadnost porodici u kojoj smo se rodili.

Svetlana

Odgovor koji je nedostajao

Poznajem prve dve generacije svog porodičnog stabla, a o trećoj su mi veoma malo pričali. Bilo je teško prikupiti podatke o porodičnoj istoriji, jer se veoma malo zna, tajne se kriju, a nema živih svedoka koji bi znali šta se zaista događalo. Svesna sam koliki je uticaja predaka i njihovih života na moj život, a samim tim sam svesna da mi ritual čišćenja 7 generacija može dati odgovore na ono što me godinama muči. Do sada nisam uspevala da ostvarim partnerstvo na način na kakav sam želela, niti sam u dovoljnoj meri oslobodila pravo na novac. Primetno je da se u mojoj porodici ponavljaju sudbine žena, a umesto njihovih obrazaca želim da živim zdravo partnerstvo, napredak i blagostanje. Srećna sam zbog svakog dolaska na Izvir, iako pred procese uvek osećam težinu predstojećeg rada.

***

Tokom rituala sam se suočila sa toliko loših stvari u svojoj porodici, da sam shvatila kako nisam ni imala šansu da ostvarim ono što sam htela, jer su mehanizmi koji su me vukli nazad neizmerno jaki. Sad konačno mogu da oprostim sebi za sve što sam želela, a nisam mogla da uradim. Pre svega, sada mnogo bolje razumem svoju majku, okolnosti u kojima su moji preci živeli, generacijsku bol i patnju koja se prenosila. Najteže mi je pala spoznaja o tome koliko je bilo prokletstava i crne magije, što je znatno uticalo na moj život. Shvatila sam da u mojoj genetici nema reference zdravog partnerstva, nego se generacijama prenosila degenerisana i izmenjena informacija o tome. Zahvalna sam što postoji način i mogućnost da se to očisti. Potpuno neočekivano, kroz ovaj rad sam dobila odgovor na suštinsko pitanje identiteta: – Ko sam, šta je moja svrha, gde zaista treba da idem. Do sada nisam imala ni jasan cilj, ni smer, niti viziju. Mislim da ću tek sada moći da realizujem sve ono što bih želela za svoj život, jer sam dobila odgovor koji je nedostajao.

Mislim da nisu svi ljudi spremni da zagrebu ovoliko duboko, jer nije nimalo jednostavno i bolno je, ali je iskustvo dobijeno kroz ovaj rad neprocenjivo. Neprocenjiva je mogućnost da nešto uradimo za svoj život, da unesemo promenu, kao i to što postoje alati i što postoje ljudi, pre svega Akengen i ceo njen tim, koji nam asistiraju na tom putu, na čemu sam beskrajno zahvalna. Oni koji se odluče na ritual čišćenja 7 generacija srećni su i blagosloveni što dobijaju priliku koju retko ko dobije.

Jelena

Egungun i Gelede uče naše pretke razumevanju principa dobrog života

Već 10 godina sam u Ifa, tako da sam upoznata sa osnovnim principima rada sa Orišama, a za moj život je svojstveno da imam potrebu za izrazito mnogo rada sa predačkim energijama i precima. Odlučila sam da dođem na ritual čišćenja 7 generacija čim sam saznala da Mateja to radi kod nas. Nekoliko dana pre dolaska na ritual, mnoge negativne stvari počele su da izlaze na površinu i da se ispoljavaju, mogla sam ih čuti, videti i prepoznati kao predačke. Prethodno sam se radovala, jer mi je važno da znam ko su svi ti preci od kojih sam sačinjena. Otkrivanje i spoznaja toga za mene je vrhunsko iskustvo. Ono što sam saznala o svojim precima nije bilo apsolutno pozitivno, niti može biti, ali me one negativne strane nisu deprimirale, jer je dobro znati šta sve utiče na moj život. Kroz svaku generaciju sam mogla da osetim da su svi preci deo mene. Mogla sam da osetim i da prepoznam energiju iz III generacije kao energiju koju sam imala dok sam bila veoma mlada, a energiju V generacije kao karakteristiku svojih dvadesetih godina. Pronašla sam se u skoro svakoj generaciji, što je zaista fascinantno. Ritual čišćenja 7 generacija za mene je nešto najlepše što sam mogla da uradim. Prošla sam više inicijacija u Egungun, u Brazilu i Nigeriji, a to su procesi koji se više odvijaju na nesvesnom nivou. Ritual 7 generacija nas na svesnom nivou suočava sa onim što su naši preci bili i kako su živeli. Tokom svih procesa radila sam na svojoj individualnoj istoriji, da moj Ori bude što više individualan i da imam podršku predaka, kao i na tome da mi ništa u životu nije tajna, kako iznutra, tako ni izvan. Presretna sam zbog svih informacija do kojih sam došla, jer sad, kad znam šta je sve unutar mene i oko mene, mogu s tim da radim.

Preporučila bih svakome da uradi ritual čišćenja 7 generacija i to što pre, jer je veliki uvid pronaći sebe kroz generacije unazad. Mislimo da smo originalni, da je ono što živimo samo naše, a onda spoznamo da nije tako. Ono što sada živim događalo se nekome pre mene. Možda je preskočilo jednu generaciju, pa je došlo iz V generacije u III, a onda iz III u I. Pronašlo je put do mene. Ne samo da dobijamo informacije o tome, nego je deo ritualnog procesa da se napravi simbolički grob u koji stavljamo sve ono što treba prečistiti iz našeg života i iz života naših predaka. Predačke energije, Egungun i Gelede, uče naše pretke razumevanju principa dobrog života. Ako naši preci nisu imali poštovanja prema ženama dok su živeli, nemaju ga ni u svetu predaka. Egungun i Gelede će ih naučiti kako da ponovo uspostave balans između muškog i ženskog. Za svaku generaciju se napravi spiritualno čišćenje (ebo), što donosi olakšanje u duši i Oriju, kao i mentalno rasterećenje.

Tina, Slovenija

Roditi samu sebe

Obrede koje sam radila kod Akengen osećam kao jedno, kao da se svih 7 generacija udružilo u jedno. U radu sa I, II i III generacijom možda je više rada sa pojedinačnim precima, sa onima koje sam poznavala ili znam njihova imena i nešto o njihovim životima. Tada veoma usmereno dođu njihove energije i mogla sam da se prepoznam u njima. U radu sa ranijim generacijama, od IV pa nadalje, osetila sam da, sve što je došlo putem tih generacija, to ja jesam. Sve sam to već videla i osetila, kroz neke regresije u prošle živote ili kroz dešavanja koja sam preživela u ovom životu. Videla sam neke tajne koje mi pređašnje generacije nisu izgovorile, a ja sam takođe bila ćutljiva; osećala sam da ja odlazim tamo. Radeći sa Akengen, kad ona prizove moje pretke da dođu, doživela sam sebe kao otelotvorenje energija svojih predaka, da su u meni, da ja jesam oni. Ako mislim da nešto više nije moje, morala sam to da preživim. Osećala sam kako se generacije pročišćavaju u tim procesima i to mi je donelo olakšanje. Veoma dugo radim na sebi, na svom razvoju i duhovnosti, možda 20 godina, pa mi ovaj rad sa 7 generacija nije toliko naporan, ali jeste izuzetno intenzivan. Sve što sam ranije tražila, što je ostalo nedorečeno ili je postojalo kao slutnja, sada se pojavilo sa silnom energijom i sa uvidima. Kroz proces, kojim me je vodila Akengen, kao da sam sastavila svoj život. Bilo je teških i lepih stvari u prošlosti mojih predaka i ništa me od toga nije iznenadilo. Bilo je krutosti, teških života, slobodnih života, života povezanih sa sobom i sa prirodom. Duboko sam zahvalna, jer sad samu sebe bolje razumem. Došla sam do velikih odgovora o sebi. Predajući se obrednim procesima koje vodi Akengen sa svojim asistentima, osetila sam kako se energija prečišćava i kako sam na liniji koja me je odvela u jedno vreme, da je sve ovde i sada, da su svi moji preci sada tu, da nema razlike. Osećam tu povezanost i prepletenost: ja sam deo njih i oni su deo mene. Važno je da su nam koreni duboki i zdravi i da se suštinski veselimo životu. Srećna sam što sam se kroz ovaj proces potpuno preporodila, što sam se ponovo rodila iz sebe, sa potpunijim Orijem. Zahvalna sam sebi što sam došla, zahvalna sam mužu što me je podržao i što je i on išao u procese čišćenja 7 generacija, tako da smo prečistili obe predačke linije za podršku našoj deci. Ganuta sam do suza jer sam otkrila samu sebe.

Brigita

Kad razumemo živote predaka, u našem životu više nema mesta za osudu

Najveći motiv da dođem na ritual čišćenja 7 generacija bila je situacija u kojoj se našao moj sin. U svom adolescentskom dobu, razočaran u društvo i ljude, nije video kako dalje, pa je želeo da se povuče iz svega. Način na koji su institucije pokušavale da mu pomognu nije bio delotvoran. Prekinuo je tretman lekovima, ali nismo znali šta dalje, niti sam znala uzrok toga. Tražeći način da podržim sebe i svog sina, čula sam za Mateju. Već pri prvom susretu s njom osetila sam olakšanje, što je otvorilo poverenje u njen rad. Već na drugom susretu smo se dogovorile za ritual čišćenja 7 generacija i u roku od nekoliko dana zaputila sam se na Izvir, bez dvoumljenja i bez ikakve sumnje. U mojoj primarnoj porodici bilo je vidljivih poteškoća, počevši od alkoholizma i agresivnosti mog oca, zbog čega u sebi nosim težinu, zatrpan strah i tugu. O svojim precima nisam mnogo znala, pogotovo mi je strana očeva linija, jer je to bolna priča o stradanju s kojom ni moj otac nije mogao da se suoči. Majčine roditelje sam poznavala i dedu pamtim kao ćutljivog, namrštenog i razočaranog, što je verovatno posledica toga što je pretrpeo mučenje u logoru. Baba je trpela pored njega. Iako patnja, strahovi i tuga možda nisu moja prava priroda, sada je sve to u meni, a prenelo se i na mog sina. Želim da upoznam svoje pretke i da među njima otkrijem i one koji su živeli punim životima, koji su smeli i mogli da ispolje sebe.

***

Obično sam ushićena kad prvi put stignem na neko mesto i divim se svemu oko sebe, a dolazak na Izvir više je nalikovao povratku kući. Sve mi je izgledalo poznato i zvučalo prirodno. Teško mi je pao pripremni ritual, kada su mi stizale misli moje majke i drugih ljudi iz okoline: – Gde sam, šta radim, kakvi su sad to obredi, šta mi to činimo…? Bockali su me tom sumnjom i podrivali nameru što sam ovde, ali sam to razdvojila od svojih osećanja i prepoznala kao uplive. Posebno me je potresao rad sa IV generacijom, jer su tamo dešavanja koja mi objašnjavaju moje tegobe i aktuelna dešavanja u porodici. To me je toliko iscrpelo i izmorilo, da sam samo želela da spavam. Iako nije bilo lako suočiti se sa teškim iskustvima predaka, upravo to mi je objasnilo sopstvene strahove, patnju i tugu s kojom sam živela. Najlepši je bio susret sa časnim precima, sa onima koji mi daju snagu i čiju podršku osećam. Nakon svih 7 generacija i svega što sam saznala u radu sa precima, izašla sam zbunjena, jer treba sve to svariti. Dan posle bio je sasvim drugačiji, sve se nekako sleglo i došlo na svoje mesto. Mnogi događaji iz mog života, života mojih roditelja i moje dece, pa čak i događaji iz šire porodice, sada su mi jasniji i vidim koliko je sve to povezano. Osetila sam mir kakav nisam doživela dugo vremena. Osetila sam toliku smirenost, da sam mogla da uživam u svakom satu, u svemu što se dešava. Predivno je osetiti zdravu želju za hranom, za vazduhom, za snom. Sad imam drugačiji odnos prema precima, kako daljim, tako i prema onim bližim, prema svojim roditeljima. Kad nam se razjasne njihovi životi, onda više nema mesta za osudu koja se javljala zbog nečijih postupaka ili razmišljanja. Na životna dešavanja koja su mi izgledala kao problemi više ne gledam tako. Imam veliko samopoverenje da će stvari biti drugačije.

Ritual čišćenja 7 generacija je fantastično iskustvo koje je svima potrebno. Ne samo zbog činjenice da možemo upoznati svoje pretke i da nam to razjašnjava naše živote, nego zbog činjenice da možemo očistiti talog teških emocija i loših dešavanja, zbog čega ćemo se osećati bolje.

Slavica

Ono što smo sakrili traži da bude viđeno

Kao i za većinu ljudi, motiv mog dolaska na ritual čišćenja 7 generacija bile su životne nedaće. Puno sam radila na sebi, ali još uvek nisam imala osećaj da živim svoj život, nego déjà vu: u nekim segmentima sam kopija majke, u drugim tete… Živote svojih predaka nisam naročito poznavala, samo dva kolena unazad. Tokom priprema za odlazak na Izvir, neki nemir je ušao u mene. Jedan deo mene je hteo da idem, a drugi ne – da se ne otkriju naše tajne. Ali sam znala da ću se osloboditi tog pritiska u grudima, koji stvara činjenica da se sve vrti u krug, da se u porodici ništa ne menja, da ljudi ne žive svoje snove. Put do Izvira tekao je glatko, našla sam se u oazi mira i čiste prirode. Došla sam s namerom da oslobodim svoj maksimalni potencijal, da konačno sa srećom i blagoslovom ispunjavam svoju životnu svrhu.

***

Tokom rada sa precima najteže mi je pala svest o tome da sam okajavala njihove greške i nosila kao teg na leđima njihove strahove i brige. Pokazalo se da su se porodične tajne odrazile na sve generacije iza, jer sve što smo sakrili traži da bude viđeno. Kako imam multinacionalno poreklo, susret s precima bio je i bajkovit: videla sam totalno različite kulture, domove, porodice… Najlepša je bila spoznaja da se i pored puno proteklih vekova, svega što se dešavalo i menjalo, nečija duša brine za tebe i daje ti ljubav i podršku. U životu ništa nije crno ili belo. Spoznala sam da su i potomci ono što utiče na nas i naš mir, da su ono najvrednije, čemu treba davati vetar u leđa, uz puno ljubavi i podrške. Važno je učiti decu da su voljena, ali jaka i samostalna. Otkrila sam puno toga o sebi, pre svega: da sam jaka žena i da je nekada istrajnost na putu zapravo put do dobre sreće. Sa rituala sam izašla sa više mudrosti i razumevanja sudbine, što je za mene kao terapeuta veoma važno. Osetila sam veliko rasterećenje, uz svest da više ne moram da živim tuđe strahove i neostvarene snove. Bila sam slobodna, puna elana i sreće. Sada osećam više spremnosti za sve životne aspekte: posao, ljubav, roditeljstvo, porodični život…

Transgeneracijsko čišćenje je važno da bismo učvrstili svoje korene, prihvatili ono što nam pripada, a sa najdubljim poštovanjem svojim precima vratili ono što oni treba da recikliraju. Za mene je to bilo jedno veliko, pomalo teško, ali veličanstveno putovanje u centar mojih emocija, spoznaja i biti ljudi koji su mi omogućili ovaj život. Hvala Akengen!

Violeta