Naša duhovna esencija, Ori, već je postojala pre ulaska u ovaj vidljivi svet. Ori nosi plan za ovaj život: misiju s kojom dolazi, talente koje želi realizovati, iskustva iz prethodnih života, stečenu mudrost, izazove koje želi iskusiti da bi kroz njih dalje učio i razvijao se. Treba imati u svesti da je novorođenče kompleksno biće koje je postojalo pre dolaska u određenu porodicu u ovaj život. Njegova duhovna starost nezavisna je od toga što je u ciklusu novorođene bebe. Prema prethodnim iskustvima i duhovnoj starosti, novorođenče možda nosi bolje razumevanje životnih principa od onoga koje imaju njegovi roditelji. Reinkarnacija je činjenica, život jeste neprekidno kruženje. Ljudi koji su sada 90 godina stari, ponovo će biti bebe.
Jedan od osnovnih problema je arogancija prema detetovom Oriju, stav da je dete poput neispisane table koju popunjavamo odgajanjem i vaspitanjem. Takav pristup unosi amneziju i prekid u prirodnu mudrosti duše i Orija, prekida komunikaciju deteta sa samim sobom. Duhovno zdrav roditelj je svestan da mu se rodilo duhovno biće kome je omogućio ulazak u vidljiv svet dajući mu deo svoje genetike, ali da ga zato ne poseduje. Ako roditelj negira duhovnu vrednost deteta, uništava njegov Ori, a to je isto što i posejano seme poklopiti kamenom. Zdrav roditelj ne rađa da bi ugušio, nego da bi dete živelo sebe i svoj život. Da bi znao kako da pruži podršku detetu, zdrav roditelj se pita: – Ko sam ja? Ko je moje dete? Ko nam se to rodio?
Kako detetov razum nije toliko razvijen, roditelji jesu njegovi fizički i mentalni skrbnici, ali to nije činjenica za detetov duhovni deo, za njegov Ori. U detinjstvu smo zavisni od roditelja koji nas hrane. Kao odrasli, ako znamo da postoji medij između duhovne esencije i uma, možemo konsultovati Ifa da bismo našli svoj put. Roditelji koji su odgovorni i razumeju individualnost, postavljaju to pitanje čim se dete rodi. Oriju se može pristupiti u svakom trenutku, jer su duša i Ori besmrtni, u neprekidnom kruženju. Sa Orijem se može komunicirati tokom trudnoće, nakon rođenja, tokom celog života i nakon smrti.
Čovek se rađa jer ima predsudbinu koju želi da realizuje. Arogancija, nipodaštavanje i negiranje te činjenice rezultira brisanjem sećanja na predsudbinski plan: prekidamo komunikaciju sa svojom duhovnom esencijom i zaboravljamo zašto smo došli. Došli smo u život zbog određene misije, koja završava u amneziji. Ali, Ori zna, uvek to nosi u sebi. Na raspolaganju nam je Ifa divinacijski sistem da bismo dobili tu informaciju. Ifa je božanstvo koje bdi nad našom predsudbinom i od koga uvek možemo dobiti podršku i usmerenje, kako bismo povećali šansu da konkretizujemo ono zbog čega smo došli u život.
Roditelji koji žele da njihovo dete realizuje ono što nosi u predsudbini, neminovno se pitaju ko im se rodio. Ne misle da znaju sve, nego konsultuju detetov Ori: – Kako da ga podrže? Šta mu je potrebno? Roditeljska ljubav je prirodna i vidljiva kod većine živih bića, ukoliko ne dođe do degeneracije. Govoriti o ljubavi, a istovremeno negirati duhovni izvor čoveka ne ide zajedno. Roditelji koji žele podržati dete onako kako je njemu potrebno, konsultuju se sa mudrošću na samom ulasku detetovog Orija u vidljiv svet. U tradicionalnim kulturama, koje su negovale svest o individualnosti i duhovnoj esenciji, postoje divinacijski sistemi kojima su se mudri, u ime roditelja, konsultovali sa detetovim Orijem: vedski i šamanski pristupi, grčki orakl. Ifa je jedan od najkompleksnijih, izvorno očuvanih i verovatno najstarijih načina.
U razgovoru sa mudrošću Ifa, Ori deteta manifestuje se roditeljima kojima se daju glavna usmerenja: kako podržati dete; koje karakterne osobine razvijati, a koje mekšati; šta je kompatibilno za dete, a šta ne; šta su detetovi tabui (duhovne alergije); da li je potrebna neka korekcija u predsudbini ili remedija. Detetov Ori da usmerenje kako pojačati pozitivne tendencije njegove predsudbine i kako smanjiti suprotne tendencije. Imati dete je duhovni projekat na kome se radi već pri samom udruživanju potencijalnih roditelja, kako bi se redukovao prenos nekompatibilne genetike u novu porodicu. Trudnoća je propraćena duhovnim radom namenjenom majci, jer postoji svest o važnosti prenatalnog doba. Izvode se mnogobrojni duhovni obredi: od dobrodošlice detetu, preko obreda sa posteljicom kojim se smanjuje negativni deo genetskog prenosa, preko svih rituala za podršku novom biću da diše svojim plućima, do obreda utiskivanja imena, gde roditelji konsultuju Ifa radi provere da li se dete slaže sa odabranim imenom, jer znaju da nije svako ime kompatibilno sa duhovnom esencijom onoga ko dolazi. Nakon toga obično se izvode korekcijski, podržavajući i zaštitnički obredi, jer postoji stalna svesnost, kako o energijama koje podržavaju realizaciju predsudbine, tako i o energijama sa suprotnom tendencijom. Zbog svih tih uticaja, moguće je ne uspeti u životu, ali se borimo za jačanje pozitivnih tendencija, borimo se za uspeh.
Na našem podneblju ljudi konsultacije sa Orijem često doživljavaju kao gatanje, pa žele čuti da dete čekaju isključivo sreća i radost, ali Ori izrazi i suprotne tendencije, jer su deo života. Dolaskom u vidljiv svet, napuštamo svoje spiritualne prijatelje (svoj egbe), napuštamo duhovnu porodicu, partnere, decu. Da bismo se umestili u život ovde, napustili smo paralelni svet, što stvara energiju čežnje i nedostajanja. Društvo koje smo napustili želi nas nazad, što delimično i sami želimo. Takva čežnja nije nužno loša niti zlobna, ali jeste u suprotnosti sa željom da se realizujemo u ovom vidljivom svetu. Roditelji koji su toga svesni, rade na omekšavanju detetove otcepljenosti od paralelnog sveta, a ujedno podržavaju njegovo umeštanje u vidljivom svetu, kako bi bilo što spremnije za život i predstojeće izazove. To je neprekidan proces i deo svakodnevnog postojanja: kako se socijalizovati u vidljivom svetu i kako što više živeti sebe. Ifa, kao božanstvo sudbine, razotkriva nam sve te elemente i životne principe, da bismo sa svojim konceptom sudbine neprekidno radili.
Na našim teritorijama je premalo roditelja sa takvom svešću, pa konsultacijama sa mudrošću pristupaju kada se kod deteta ispolji neka poteškoća ili problem. Više je kurativnog nego preventivnog rada, a tada se ne može ispraviti sve.