Preživjet ću da bih bila živa
Ja sam stanovnik ovog planeta, ljudsko biće – tako su me učili. Međutim, još kao dijete nisam se osjećala stanovnikom ovog planeta a još manje sam znala kako živjeti ljudsko biće, pa sam izgradila svoj svijet sa trajnim pitanjem: – Što je čovjek? Što je smisao života? Tko sam ja? Koja je svrha mog postojanja? Gledajući moje roditelje, obitelj, moju okolinu i sva njihova ponašanja… Odgovori koje su mi nudili za mene nisu bili prihvatljivi, većinom je to bilo trpljenje, bol i patnja. – Jel to smisao ljudskog postojanja? – pitala sam se. Neee, za mene neprihvatljivo, mora postojati još nešto, ne može biti samo to. Tako sam veoma rano postala tragaocem. Gutala brdo knjiga (nije bilo interneta), proučavala religije, ezoteriju, mistike, gurue, seminare, radionice, prakticirala razne tehnike, mijenjala prehranu, bila na prani – šta sve nisam! Pokušavala biti prilagodljiva okolini, biti normalna, živjela na automatskom pilotu…
Uz sav moj trud, nisam dolazila do odgovora: – Tko sam ja? Zašto sam tu ? Kamo idem?
Sudbina me je spojila sa Matejom, a njena rečenica: – Idemo slaviti život! – promijenila me iz temelja.
Danas, zahvaljujući Mateji, njenoj mudrosti, znanju, vođstvu, te svojom upornošću, slavim život i rado asistiram drugima da ga i sami slave.
Uspjela sam, preživjela sam i živim život! Znam tko sam ja, zašto sam tu i kamo idem, jer je sve ono nerazumljivo postalo razumljivo, sve ono nevidljivo i skriveno postalo je vidljivo i otkriveno, sve ono neopipljivo – opipljivo!
Škola mudrosti je putovanje na svim nivoima tvog postojanja, tvoj putokaz prema uspješnijem, sretnijem, realiziranijem životu na planeti Zemlji. Životu ovdje i sada, konkretno, realno, stabilno i u potpunosti. Tvoje je da se usudiš krenut na put i da slaviš svoj život. Moje tople preporuke, prijavi se, funkcionira!
Ingrid
Škola mudrosti nije kao druge škole
Otkako znam za sebe, važila sam za štreberku. Znala sam koliko zrna pirinča izvozi Kina godišnje i koliko pari čarapa može da se isplete od jedne australijske ovce. Došla sam do kraja školovanja, a da nisam savladala mamin recept za ukusno jelo od pirinča, niti je mojoj babi ikada uspelo da me nauči kako se pletu čarape. A i da jeste – šta bih sa tim? Od silnog učenja, više sam pozaboravljala nego što sam primenila. Očigledno, klasične štrebere niko ne nauči kako da žive. Zato sam ponavljačica u Školi mudrosti.
Paradoksalno, svi misle da štreberi vole školu: – Tako ti dobro ide! Istina je da sam mrzela školu iz dubine duše (ili bar onoga što je od nje bilo ostalo). Učila sam o pirinču i ovcama i svemu što mi se podmetne, samo da bi me ostavili na miru. Učila sam o svemu, osim o sebi. Zato sam ponavljačica u Školi mudrosti.
Od najranijeg detinjstva morala sam da ćutim o svojim izmišljenim prijateljima, da se mama ne razboli od moje podivljale mašte. Ćutanje je postalo toliko tvrdo, da sam noću škrgutala zubima. Tri decenije kasnije saznala sam o kakvom se tu društvu zapravo radi i da je mašta deo sećanja. Počela sam da upoznajem sve svoje prošlosti, posebno porodičnu istoriju, da ne bih plakala prababine suze i da ni iz daleka ne budem zanimljiva babinom ljubavniku Alchajmeru. Zato sam ponavljačica u Školi mudrosti: da najzad budem ona koja jesam.
Najvažnija lekcija…
– Ne osećati ništa znači ne biti živ – bila je prva lekcija koju sam iskusila u Školi mudrosti.
– Šta bi trebalo da osetim? – nisam imala pojma.
– Šta uopšte znači biti živ? – ispostavilo se da ni o tome baš nisam znala mnogo.
A živela sam; prilično uobičajenim životom, vođenim isključivo iz glave (nadasve informisane i tvrdokorne). Kada neko spomene radost, ja prevrnem očima (refleksno).
– To je za glupe – govorila sam. – Patnja je učitelj! Ako ne ide teško, kako može da ima vrednost? – propovedala sam s mazohističkim žarom. Ponosno i prkosno. Od najranijih dana znala sam da izurlam isti takav prkos. – Nisam ti ja tražila da me rodiš! – nebrojeno puta sam izgovorila kao dete. Pubertetska verzija je glasila: – Bilo je kontracepcije i u tvoje vreme. Nit’ si morala, nit’ sam ja htela! Šta ću ovde, kaži mi? Kakvu svrhu ima moj život? Moja kasnija verzija smirenosti sa životom bila je: – Dobro, odrobijaću te. Samo je šteta što verujem u reinkarnaciju. Jbg, nikad se zapravo ne završiš…
Jedino je Škola mudrosti mogla da mi razjasni taj nadasve čudan odnos prema životu. Odakle te destruktivne tendencije? Kako ih izbalansirati? Zašto sam u otporu prema životu i gde zamišljam da bi bilo bolje? Kako tamo negde zaista jeste? Zbog čega sada više neću ni kako ja hoću? Šta je radost postojanja (ne kao prazna fraza, nego kao stvaran osećaj)? Kako da budem živa?
Lagala bih da kažem kako sam se nekim magijskim udarom preobratila u Kraljicu Radosti. Nisam. Ali su moji tvrdokorni koncepti rastureni. Istina je da posle 35 godina, od kojih sam poslednjih godinu dana provela u Školi mudrosti, po prvi put mogu da kažem da sam zahvalna za život. Mogu da osetim.
Marijana
Škola kao podsetnik, budilnik, zov mudrosti
Online predavanja nisu samo teorija, nego iznutra pokreću na razmišljanje, preispitivanje, promenu. Grupne radionice se redovno održavaju po programskim ciklusima, na njima radimo praktično i energetski, uz Matejinu podršku, na temama koje su se tokom proteklih predavanja pokrenule i pojavile, zbog čega su radionice i ritriti zapravo ključni deo rada koji treba maksimalno iskoristiti.
Mateja nam uvek da mnogo informacija koje nakon predavanja i praktičnog rada još dugo procesuiramo. Svaki ritrit je različit, a birala sam ih u zavisnosti od teme koja bude baš moja, pa ne želim da propustim, od termina, novca… Preporuka je za Ritual čišćenja 7 generacija, neopisivo iskustvo, budi duboko poštovanje, povezanost, prizemljenost.
Ja sam učesnica prve grupe Škole, a prijavila sam se ponovo za novu, narednu grupu. Odlučila sam da budem ponavljačica, jer su lekcije koje dobijamo životne, a nekada na onlajn predavanjima imam utisak kao da Mateja baš meni priča, koliko reči pogađaju u centar. Za ovih godinu dana svi smo se mnogo promenili kroz zajednički rad. Primećujem da sam stabilnija, ukorenjenija, znam ka čemu idem.. Univerzum je slatko mesto za život.
Fenomenalno mi je da postoji škola koja se trudi da te osvesti; gde te lekcije uče da se zagledaš u sebe, šta da radiš sa tim što otkriješ, kako da očuvaš ono što ti se sviđa, promeniš ili bar omekšaš ono što je nepromenljivo; koja te tera na akciju za ostvarenje onoga što nosiš u sebi i uči korisnim alatima na tom putu; pomaže da razviješ i upotrebiš ono najbolje što imaš, na najefikasniji mogući način i ne ljuti se ako ti to sporo ide ili ako baš i nećeš nekad; vraća poštovanju izvora, okoline, prirodnoj povezanosti i socijalizaciji; podržava toleranciju, fleksibilnost, strpljenje; raduje se svakom izlasku iz fantazilandija; koja ti kaže da si takav kakav si već predivan, i ne samo da ti kaže, nego se tako i osećaš, svoj na svome, kod kuće, viđen, prepoznat, prihvaćen, poštovan; koja te budi za sve vrednosti ovog života, ovde na Zemlji… Umesto škola, mogla bi da se zove budilnik ili podsetnik, zov mudrosti.
Jasmina
Novi pogled na svet
Radionice Programa samorealizacije, koje smo ranije imali jedanput mesečno, bile su veoma zanimljive i edukativne, ali pauze između radionica su činile da posle nekoliko dana uđem u svakodnevnu rutinu i zaboravim na zadatke i teme kojim je trebalo da se bavim.
Srećom, od januara 2017. Mateja pokreće onlajn Školu mudrosti koja je za mene imala višestruku korist. Mogućnosti da opušteno, u svom domu, nekoliko puta mesečno saslušam čas, napravim beleške, ponovo ih pročitam i razmislim, pomogle su mi da lakše usvojim i razumem obrađivanu temu. Dešavalo se da tokom predavanja nešto ne razumem ili se susrećem sa potpuno novim pojmovima i gledištima, pa bi mi vreme između dva predavanja dobro došlo, da saznanja polako posložim u glavi. Domaći zadaci su doprineli svakodnevnoj budnosti i češćoj analizi: kako se osećam, o čemu razmišljam, šta radim sa svojim danom… A od malih stvari se kreće prema velikim. Svaka nova tema se logično nadovezivala na prethodnu, što je polako stvaralo jednu novu celinu i pogled na svet.
Škola me je aktivirala da uložim napor u traženje mogućnosti i načina (Mateja kaže alata) za rešavanje situacija, problema koji su me činili nezadovoljnom i izgubljenom sada i ovde. Takođe me uči pravom pojmu discipline prema sebi i odgovornosti za moj život. Razmena mišljenja sa drugim učesnicima Škole mudrosti mi je velika pomoć i podrška (posebna radost je što smo iz raznih gradova).
Mnoge škole i pravaci daju različita rešenja i objašnjenja, ali afrička Škola mudrosti mi se čini najsveobuhvatnijom, najdubljom i zaista najinteresantnijom. Mateja kao predavač je veoma posvećena, strpljiva, izuzetno voljna da podeli znanje koje je godinama usvajala i sa neverovatnom lakoćom objašnjava i najteže teme. Puna je razumevanja za naše dileme i nesigurnosti i veoma je dobar primer kako škola može da utiče na nas.
Ukratko, Program samorealizacije otkriva ono prirodno u nama i oko nas, daje nadu da možemo bolje i kvalitetnije živeti, promeniti sebe na bolje i sagledati svet u novom, pozitivnijem i mudrijem svetlu. Hvala Mateji i svim polaznicima na podršci i novim saznanjima. Naše zajedničko putovanje je tek počelo.
B.P.