Ako razumemo da je sve u životu duhovno, čitav naš život je ritual, što u suštini znači da smo svesni da su svaki naš čin i svaka naša reč energija koja negde putuje. Problematično je što rituali ili obredi obično imaju religijsku ili crnomagijsku konotaciju. Važno je biti svestan da je život ritual sam po sebi. Stepen usredsređenosti određuje koliko snage dajemo određenim stvarima. Na primer, ako smo zahvalni prirodi, Zemlji i esenciji svega što je na našem tanjiru, obedovanje je ritual koji obnavlja našu duhovnu energiju. Tuširanje je ritual čišćenja, ako smo svesni da tom vodom ne spiramo samo prljavštinu sa fizičkog tela, nego usmeravamo duhovnu esenciju vode da nas revitalizuje iznutra. Ako unesemo svesnost u jutarnje češljanje, to postaje dnevni ritual sređivanja misli. Meditacija je takođe vrsta rituala. Duhovnost je u svemu i sve što radimo jeste ritual. Duhovnost nije izvan života, niti je odvojena od njega. Ako neko ide u hram da moli za sreću i ljubav, a onda umesto dobar dan proklinje sve redom – da li je to duhovnost? Reč je energija kojom utičemo na svoj život. Taj isti bog kome se neko moli u hramu nalazi se u ljudima koji nas okružuju. Kada su međuljudski odnosi zatrovani ogovaranjem, lošim željama, ljubomorom i destruktivnim mislima, to je dnevni ritual destrukcije i zaraze okruženja. Sve je kreacija; mislima, rečima i postupcima čovek kreira sopstveni život.
Tehnički gledano, ritual je vrsta meditacije uz upotrebu simbola koji su materijalni izraz te meditacije. U filozofiji Ifa jednaku važnost imaju fizički, emotivni, mentalni i duhovni aspekt. Fizičko je istovremeno duhovno, čime naznačavamo želju da ono što je duhovno dobije svoj materijalni izraz, realizaciju. U molitvi, prizivu, ritualu, meditaciji, upotrebljavamo materijalne koncepte. Za teritoriju Srbije karakteristično je, na primer, da se malo rakije prolije za pretke ili da im se odnese hrana na grobove. Kakvu svrhu to ima? Jesti sa precima znači odati priznanje njihovom postojanju, biti sa njima i častiti svoje korene. Hrana se upotrebljava u svakodnevnom ritualu obedovanja, kao i kada želimo izraziti dobrodošlicu svojim prijateljima. Zašto je važno da se izrazimo putem fizičkog aspekta? Da li je dovoljno da neko misli o tome kako nas voli, ili nam je draže kada nas zagrli? Ritual koji radi sa materijalnim simbolima, jeste vidljiva potvrda meditacije. Ako neko priziva nešto dobro, u usmerenom ritualu ili ne, taj priziv je doprinos nečemu dobrom. Kada su reči i misli usmerene na destrukciju, izazvaće još više destrukcije. Nije to pitanje rituala, nego razumevanja onoga što radimo. Mnoštvo je pristupa u radu sa energijama, esencijom i Zemljom, ali je nestalo razumevanja i mudrosti u pozadini toga. Psihologiji i mudrosti oduzet je princip rituala, a obredni rad opstao je bez suštinskog razumevanja. Filozofija Ifa udružuje i jedno i drugo: dijagnostikuje čovekovo stanje i njegovu umeštenost u život, a ujedno daje usmerenje i ritual kao remediju kojom unosimo određenu energiju za više snage, transformišemo nešto ili čistimo genetiku. Jedan od principa dijagnostike Ifa, pored tumačenja situacije i usmerenja koje nam daje, je da propiše remediju koja je često ritualni čin. Ritual ima svrhu čišćenja, privlačena, dodavanja nečega u život, ili zaštitnu svrhu. Nekada udružuje sve tri funkcije. U zajednici Joruba takođe postoje crni principi koji su tu zbog balansa, jer uvek postoji dobro i loše, ali crnih je manje. Više je onih koji su odgovorni i svesni kako njihov rad utiče, ne samo na njih same, nego i na buduće generacije. Ali, ljudi koji su rođeni sa perverznim ukusom za zlo jesu deo ovog univerzuma. Problem je kada se kolektivno izgubi svest o tome. Koliko puta smo u nekim magazinima pročitali oglas: – Vraćam vam vašeg ljubavnika! Gde je tu njegova volja, kakav se uticaj na njega vrši i kakva će ta ljubav biti kada se on vrati tuđom odlukom?
Život je ritual i mi smo bića sa duhovnim aspektom, bilo da ćemo kroz njega proći svesno, kreirajući nešto zanimljivo za sebe, bilo da ćemo mentalne procese usmeriti na destrukciju. Ljubomora je crna magija koja urušava napredak, novac i druge životne kvalitete. Nekontrolisana ljubomora stvara destruktivnu energiju, koja može da se materijalizuje do te mere, da stigne do osobe na koju je usmerena i prouzrokuje destrukciju u njenom životu. Ako je čovek ljubomoran na nekoga, ujedno sabotira da mu predmet te ljubomore uđe u život. Mudri uče kako da upravljaju svojom ljubomorom i da je upotrebe kao motivacionu silu: – Aha, osetio sam ljubomoru, znači da se tu radi o nečemu što bih hteo za svoj život. Kako da to iskreiram? Kako da to stvorim je mudar pristup, nasuprot onome: – Imaš nešto što ja nemam, radovaću se kad to izgubiš! Mnoge izjave koje svakodnevno slušamo su uroci: – Jadna ja što sam te rodila! To je prokletstvo za buduću generaciju, bez obzira na to da li je u pozadini roditeljska ljubav. Koliko voliš svoje dete, ako ga dnevno proklinješ govoreći: – Nesposoban si! Ja ću to umesto tebe! Energija tih reči usmerena je da urušava samopouzdanje i da sabotira samostalnost. Magija je fokus, usmeravanje energije ka određenom cilju. Kada se ritualu pridoda neka esencija uzeta iz života – na primer, element vatre – time pridodajemo snagu transformacije. Vatra je sama po sebi neutralna, ali naša namera i način na koji je upotrebljavamo određuju ishod rituala. Kao što opipljivom snagom vatre možemo skuvati ručak ili spaliti nečiju kuću, tako i duhovnom snagom vatre možemo promeniti nešto na bolje ili u nečiji život uneti pakao patnje i uništenja. Ritual može biti usmeren na kreaciju ili na destrukciju, a prizvane energije, elementi i simboli koje upotrebljavamo, neutralni su sami po sebi. Ritualno se može govoriti, plesati, pevati, kuvati… Ali, iz straha od rituala i života, katkad nismo živi. Zato je važno da unosimo mudrost i svesnost u sve što radimo, da dnevni rituali u koje se upuštamo imaju preventivne, isceliteljske ili podržavajuće namere.
Ritual, molitva, priziv, afirmacija – ima li razlike?
Imamo misli i glas da ih izrazimo – mi jesmo oni koji stvaraju magiju sopstvenog života. Neko priziva boga, neko jedan od aspekata boga (vodu, zemlju, vatru, zrak), neko energiju – što je pitanje usvojene tehnike. U filozofiji Ifa, prva je stvar ne lagati sebe. Kada se neko poseče i gubi krv, nelogično je da tada radi afirmaciju i ponavlja kako mu nije ništa. Uvek se treba rukovoditi konceptom zdrave pameti. Ako na minus dvadeset neodevena izađem napolje i mantram kako je toplo i sunčano, telo i život će mi brzo odgovoriti da li je moja afirmacija na mestu ili ne. Na samim počecima duhovnog istraživanja, kada se tek suočavamo sa činjenicom da jesmo kreatori sopstvenog života, afirmacije su zanimljiva alatka za učenje upravljanja mentalom. Kada prevaziđemo tu fazu, treba paziti da afirmacije ne prerastu u veru koja je strana realnosti, da nam ne zamagljuju instinkte i sposobnost reagovanja. Iz znanja neurolingvističnog programiranja je poznato da svako pod određenom rečju ima drugačiji program. Na primer, kod nekog je ispod reči ljubav ceo hologram partnerstva preuzet iz genetske strukture, kod nekog drugog je iluzija idealne ljubavi, kod nekog trećeg je samoprihvatanje. Za jednu istu reč svaki pojedinac ima potpuno drugu priču, iako na dubljem nivou nema razlike u suštinskom značenju. Sve se može sagledavati iz mnoštva uglova. Ono što je u jednoj kulturi izraz poštovanja, u drugoj može da bude izraz poniženja. U jednoj kulturi molitva je izraz svesnosti, u drugoj način udaljavanja od svesnosti. Isto je i sa afirmacijama. Molitve, mantre i afirmacije su dobre ako ih upotrebljavamo za uspostavljanje unutrašnje komunikacije, za upravljanje unutrašnjim dijalogom i mentalom. Ako njihova upotreba preraste u gajenje iluzije, udaljavamo se od suočavanja sa istinom i realnošću.
Duhovnost je razumevanje, svesnost, zdrava pamet, prepoznavanje i življenje svoje individualne biti – svakodnevno. Fanatizam na granici sa slepom verom je duhovna bolest koja ima destruktivno dejstvo na sve što odstupa od jedne definisane istine. Slepa vera nalaže da prihvatimo da je nešto crno samo zato što je neko tako rekao, oduzevši nam pravo da gledamo sopstvenim očima. Dogma i moral nisu koncepti individualnog razumevanja, niti duhovnosti. Istražujući istoriju predaka, vidimo da su određene religije na silu ugurnute u našu genetsku strukturu, pod pretnjom smrću. To je stvorilo energetsku ploču zgroženosti unutar nas: – Ako neko počne da misli svojom glavom, platiće glavom! S jedne strane, imamo individualnu bit, a s druge strane, nasilno ugurnut program koji evocira pretnju smrću, bez obzira na to da li smo sada religiozni ili ne. Iz toga možemo razumeti intenzitet unutrašnjih previranja koja proživljavamo. Fanatizam u ime boga uništava nešto što je taj isti bog stvorio, jer – ko je stvorio ljude druge vere i Zemlju u celosti? Borba za jed(i)nog boga je borba protiv njega samog. Kreativna snaga života je u svemu i svakome, zato je važno da razumemo i prihvatamo individualnost naspram ekstremizma jednoumlja.