Kako smo sve dublje ulazili u Ifa, pojavila se potreba za specijalizacijom na određenim temama i energijama. Da nam omogući to, Baba King poveo nas je na sam izvor učenja, u Afriku. Iako Baba Kingov hram u Brazilu svake godine okuplja jak tim Ifa sveštenica i sveštenika i zaslužan je za vraćanje suštinske filozofije, time njegov zadatak nije bio završen. Sve što je izgradio u Brazilu, takođe je trebalo da izgradi na afričkom izvorištu, u Nigeriji. Sam Baba King specijalista je za sve energije i, sa svojih pedeset i tri, već je bio član odnosno vođa veća mudrih u kome većina članova ima barem po osamdeset godina. Prošao je energetske pripreme i stekao sva neophodna znanja da inicijacije izvodi sam, ali njegova mudrost i odgovornost nalažu mu da vodi do najboljeg. Ako je neko proživeo sto godina i posvetio ceo svoj vek radu sa određenom energijom, može li to da se poredi sa jednim čovekom koji zna sve? Zašto ne poslati ljude do samog izvora? U Brazilu je sve bilo daleko jednostavnije za realizaciju i činilo se da imamo sve što je potrebno, čak i ekipu afričkih sveštenika. Ipak, postoji nešto što se ne može preneti avionom. Kao kada biste tražili da se transportuju Delfi: možete dovesti proročicu, ali ne možete preneti energetsko mesto na kome ona boravi i radi. Neka od tih mesta energetski su nadograđivana iz generacije u generaciju. To su mesta moći, zbog kojih je trebalo da odemo u Afriku.
Zbrinuti grupu zapadnjaka u Africi… neverovatan je izazov! Nezamislivo je šta sve stoji iza organizacije našeg boravka tamo. Treba nabaviti posebnu vodu, jer to što oni piju naš orgainzam ne bi podneo. Treba obezbediti hranu i pripremiti je na naš način. U Africi se kuva u loncu, na vatri i palminim granama. Ljude koji su nas dočekali trebalo je obučiti kako da peku pomfrit i kako da nam spremaju špagete. Ručak su nam iznosili u plastičnoj kadi za veš, jer nemaju drugih velikih posuda. Tome bismo se mogli narugati… ili sagledati koliko je truda, ljubavi, kreativnosti i vešte improvizacije iza tog čina. Ako bi nam u Africi ponestalo nekog elementa ili rekvizita za izvođenje rituala, onaj ko bi bio poslat da to nabavi sigurno bi se vratio u pravi čas. A pravi čas može da kucne i kada je naš avion već poleteo nazad u Evropu! Mi smo ograničeni vremenom; Afrika nije. Stalno smo postavljali obilje pitanja: – Kada će početi? Šta treba da odbacim? Koje cipele da žrtvujem? Zvučali smo kao ljudi koji idu po zlato, a neprekidno se raspituju o celofanu u koje je upakovano. Put u Afriku bio je višestruk izazov za Baba Kinga, ali naša istrajnost dokazala je da smo vredni toga. Zbog poštovanja prema Baba Kingu, Afrika nam je otvorila vrata. Zahvaljujući njegovom imenu i reputaciji vođe mudrih, prihvatili su i nas kao svoju belu decu. Došli smo sa poštovanjem prema znanju koje treba da usvojimo. Da smo pristigli sa tipičnom zapadnjačkom arogancijom i čudili se svoj toj neuređenosti i haosu, promakla bi nam bogatstva koja su iza: bogatstvo emocionalne stabilnosti i suštinske veze sa prirodom. Barem do neke mere, bili smo pripremljeni za Afriku. Afrički Ifa sveštenici i sveštenice takođe su bili pripremljeni za nas.
Omolu Rok: Planina mudrih žena
U potrazi za dubljim izvorom, posetili smo planinu Omolu Rok koja nalikuje oblom rečnom kamenu. Ogromna je i izgleda kao planina na planini. Grupi se priključio jedan Afrikanac, pitajući da li može da nam bude vodič. Baba King mu je dopustio i počeli smo da se penjemo. Gledajući na grad ispod, samopozvani vodič ukazao nam je na crkvu i džamiju, misleći da su to jedine zanimljivosti za belce u Africi. Jer, neki su Afrikanci naučeni da u njihovoj tradiciji nema ničeg vrednog. Od najranijih dana, zapadnjački školski sistem briše autentična afrička znanja i uništava njihovo samopoštovanje. To je genocidan proces. Nameću im se zapadnjačke vrednosti, da bi se lakše držali pod kontrolom. Kad je vodič završio svoju priču, Baba King nas je poveo oko planine, gde borave čuvarke grada. Najstarija među njima imala je tada sto dvadeset sedam godina. Te žene su živi simboli snage ženskog postojanja i one održavaju energiju grada. Ali to nije turističko mesto. Bez vodiča, na belog čoveka mnogi Afrikanci, naročito u gradovima, gledaju kao na izvor novca; bez pravog vodiča, teško da bismo našli ono po šta smo krenuli. Trebalo je da imamo garanciju da znanje koje dobijemo nećemo zloupotrebiti. Ogromna je to odgovornost i još veća priča o snazi. Kome se snaga predaje? Susret sa ženskom energijom je susret sa snagom koja može dati ili uzeti život.
Materica, menstruacija i ovulacija jesu materijalni izrazi vitalne snage iza života. Šta je duboko iza tih procesa? Kako se to stvori nov život? Možemo li da osetimo tu tajnu? Nisu to samo reči, niti procesi koji se mehanički odvijaju, nego je prisutna inteligencija života i neizmerna snaga u njihovoj pozadini. Navikli smo da kažemo kako je menstruacija fizička zrelost za sposobnost rađanja. Zapitajmo se šta je zaista iza tog procesa. Kod planine Omolu dobili smo blagoslov žena koje su svoj život posvetile toj snazi iza života. Kakav je to osećaj? Svaka od tih žena poseduje originalnost postojanja. U njihovoj blizini oseća se pravo na postojanje i dozvola da budemo ono što jesmo: – Imaš pravo da budeš živa i da budeš tu! Opuštenost je možda najbliži izraz tom osećaju koji se probudi u njihovoj blizini. Ali, taj ulazak u dublje postojanje provocira i suprotne porocese, uzburka unutar nas sve ono što je suprotno životu. Ti susreti su intenzivni i naporni, jer energetski kontakt ima telesne manifestacije. Susret sa ženskim energijama može često da se manifestuje na trbuhu i želucu, u materici i jajnicima, na koži… Kada sam došla u dodir sa snagom, mudrošću i postojanjem, dobila sam i prilično dobar razlog za povraćanje, jer sam osvestila sve ugovore svojih pretkinja koje su sklapale paktove patnje i gradile genetska uverenja da je život težak. Susret sa potpuno suprotnom referencom – sa snagom i radošću postojanja – napravi veliku pometnju. U tom smislu, proces reinicijacije može da traje i po nekoliko godina, čak i čitav život. Kako iz koncepta životne patnje napraviti skok u radost života? Koliko treba raditi na tom preobražaju? Kada se uvede nova energija, ona podigne sve ono što je suprotno njoj, a zapisano je u nama. U tome je posebna romantika inicijacijskog procesa!
Tokom inicijacije, uz nas je bilo čitavo društvo mudrih žena koje svojim prisustvom čuvaju prostor. One su kao živi oltari ženske energije. Iniciranje u energiju ženskog principa je nalik vraćanju u matericu. Mudre žene čine da ta materica bude zaštićena i bezbedna.
U joruba jeziku ista je reč za starost i za mudrost. Sveštenice koje izvode inicijacije u Africi su veoma stare, prošle su mnogo transformacijskih procesa i poseduju neizmerno iskustvo, što ipak ne znači da se i dete ne može inicirati u tu istu energiju, čime postaje iskustveno staro. Rođenjem dobijamo fizičko telo koje se sastoji iz minerala, vode, životinjskih esencija, od primarnih energija, starijih od čovečanstva, koje su se razvijale milionima godina. Dakle, svako od nas u sebi ima delić prirode koja je stara milionima. Svako novorođenče ima tu originalnu, prvobitnu esenciju u sebi, stariju od svake religije i dogme. Deo smo prirode, esencija minerala i vode jeste u nama. Kako nosimo tu esenciju starosti, tako nosimo mudrost. Kako je voda dospela u čašu iz koje je pijemo? Isparila je i vratila se kroz kišu ko zna koliko puta. Koliko puta je kružila pre nego što smo je popili? Koliko vekova postoji kao voda i šta sve nosi u sebi? Na isti način čuvarke grada kod planine Omolu Rok gradile su svoju energiju, istraživale esenciju i postojanje. Inicijacije se kod njih odvijaju iz roda u rod, a razumevanje i znanje se prenose oralno a i genetski. To je povezanost koja nam je nedostajala i po koju smo otišli u Afriku. Ta energija, kao esencija prirode postoji svuda – na svim kontinentima – ali afričke sveštenice – Majke tajne su je materijalizovale postajući njeni potpuni simboli.
Razumevanje je više od jezika: Razgovor s esencijom
Gledala sam kako sveštenik odlazi pod drvo i razgovara sa njim. Priđe mu sa poštovanjem i nagovara ga, jezikom koji drvo razume, da mu sa lišćem dâ i esenciju koja će biti upotrebljena u određenu isceliteljsku svrhu. Drvo mu odgovara i daje. Takav pristup u mnogome se razlikuje od mehaničke berbe biljaka od kojih velike farmaceutske kuće izrađuju svoje proizvode. Ifa filozofija je studija esencije. Tumačeći joj zadatak, sveštenik spiritualno usmerava esenciju biljke. Danas to popularno nazivamo holističkim pristupom. Znamo da iza fizičke poteškoće stoji emocionalni i spiritualni disbalans. Ako se njena esencija nagovori, biljka će delovati i na spiritualnom nivou. To je ujedno i odgovor na pitanje kako komuniciramo sa Ifa sveštenicama i sveštenicima koji ne govore nijednim od nama poznatih jezika. Oni razgovaraju sa našom esencijom. Komuniciramo kroz osećaje i kroz primarnu energiju. Ako nismo previše zatvoreni, progovaramo jezikom emocionalne stabilnosti, osećajući poštovanje, pravo na postojanje, opuštenost i spojenost sa zemljom. To je jezik ljubavi i prihvatanja, jezik za koji nije potrebno znati jezik. Dešavalo se nebrojeno puta da neka od sveštenica saopšti nešto Baba Kingu. Kad nam on prevede njene reči, uvidimo kako ona tačno zna o čemu smo razgovarali, bez obzira na to što ne razume naš jezik. Kad stvarno osetimo čoveka i njegovu suštinu, jezik nije potreban. Sam tok inicijacije nije uslovljen verbalnim izražavanjem, nego spremnošću da se oseti. Nismo otišli u Afriku po ono što smo već imali, jer zapadnjački smo intelektualno jaki, a potrebno nam je ono bogatstvo iza, taj osećaj izbalansiranosti, mudrosti i sreće. Čuvarke grada kod planine Omolu predale su nam hiljade i hiljade godina tradicije svog znanja, tog nesagledivog bogatstva koje najviše poštuju.
