Biti žena nije isto što i razvijati ženski princip. Ako sagledamo kako smo došli na svet – spajanjem muškog i ženskog – jasno je da svako u sebi nosi oba ta principa. Pitanje je: – Kako ih uravnotežiti? Disbalans nastaje vrednosnim upoređivanjem, precenjivanjem jednog i/li obezvređivanjem drugog principa. Ko je važniji: mačak ili pas? Koliko je besmisleno jedno takvo pitanje, besmisleno je vrednovati muški naspram ženskog principa. Treba da razumemo različitosti koje su neuporedive. Kada umesto uzajamnog poštovanja postoje sukobi i nadmetanja, to stvara patnju, emocionalnu nestabilnost, unutrašnji disbalans. U proteklih par hiljada godina, prisutna je potpuna razdvojenost spiritualnog (muškog) od materijalnog (ženskog) principa. Ako ste spiritualni tragalac, treba da negirate materijalno – kaže dogma. Ali, ako imate ideju koju ne materijalizujete – imate li išta? Ideja, seme i duh su muški princip. Materijalizacija, rađanje, krv i vitalnost su ženski princip. Materica, kao cela planeta u malom, je veza sa životom. Došli smo na ovaj svet da bismo materijalizovali postojanje, da realizujemo i dovedemo ideje u život. Dok god smo u konfliktu sa ženskim principom, u konfliktu smo sa životom samim. Dok god težimo nekim drugim (rajskim) prostorima i nekom drugom (boljem) vremenu, nismo živi sada i ovde. Šta god da radimo, suočavamo se sa dinamikom ženskog i muškog principa: od ideje, preko vremena trudnoće za njeno sazrevanje, uložnog napora i akcije do materijalizacije. Priroda nam neprestano pokazuje kako to funkcioniše: kako se neguje seme u zemlji i kada će ono dati plod. Danas je civilizacijski tempo odviše brz da bismo uočavali sve te etape, pa smo skloni da verujemo da se sve odvija na klik.
Jedna od najsnažnijih energija univerzuma je menstruacija, jer zahvaljujući toj sposobnosti postojimo. Različitim kulturološkim uslovljavanjima i programima, ta snaga preinačena je u slabost. Menstruacija je postala tabu i izvor srama. Koga se u stvari sramimo? Sopstvenog postojanja! Takvim odvajanjem od snage života uskraćujemo sami sebi pravo na postojanje – toliko je destruktivan taj program. Ima li ičeg snažnijeg od energije koja daje ili oduzima život? Paradoksalno, hiljadama godina unazad ženski princip označavan je kao nešto nemoćno, prljavo i đavolsko. Time smo osudili život. Zemlja nas rađa, hrani i odgaja, a mi joj uzvraćamo dogmatičnom mržnjom, jer – materijalno nije važno. Na svu tu majčinsku brigu, uloženu energiju i ljubav, odgovaramo s prezrenjem: – Ne volim život! To nepoštovanje života je samodestruktivni manevar, proizvod genetike i usađenog stava da je ženski princip bezvredan i demonski. Danas je popularna fraza ratnik svetlosti ili ratnik sunca. Ako uporno verujemo da su samo svetlost i dan ono što treba slaviti, dok proklinjemo tamu i noć – da li zaista razumemo celovitost života i način na koji funkcioniše? Da li je noć suvišna ili nam je neophodno to vreme za san i revitalizaciju? Da li bi na Zemlji bilo života bez Meseca? Mesec diktira ciklus plodnosti, direktno utiče na menstrualni ciklus, na sposobnost rađanja života.
Sva uslovljavanja koja su nam ugrađena u memoriju odražavaju degeneraciju ženskog principa. – Smeš da postojiš samo ako si… dobar / poslušan / uspešan. Život ne funkcioniše tako. Samim tim što smo ovde, imamo dozvolu da postojimo: – Ovde si – voljen(a) si. To ničim nije uslovljeno. U samom principu postojanja ove planete nije odbačenost, nego prihvatanje. Zapravo, ne postoji odgovarajuća reč za taj osećaj ženskog prihvatanja, mekoće i topline, niti se taj doživljaj može mentalno shvatiti. Ženski princip slavi život sam po sebi, to je neuslovljena radost, pravo na postojanje, što uopšte ne odgovara zapadnoj slici emancipovane žene. Emancipacija nam je donela politički angažman, poslovne uspehe i zamku mentalnog programiranja na takmičenje, što je muški način. Nema ničeg lošeg u ambicijama i želji za postignućem, osim kada nam uskraćuju pravo na postojanje i unutrašnju sreću. Da li dečja radost ima uzroke u postignućima i uspehu? Radost je prirodno stanje deteta. Radost, pravo i lakoća postojanja su ženski princip, princip majke, Zemlje, Univerzuma…
Najčešće upotrebljavani ženski arhetipovi u filozofiji Ifa
Gelede
Gelede, arhetip pretkinja, predstavlja mudre žene koje su razvile žensku snagu i daju nam uporište, podržavaju nas iz nivoa predaka. One su stub postojanja i koren sreće. Na našem području, žene su mahom razvijale i prenosile životnu patnju umesto slavljenja života. Treba prekinuti taj nasleđeni pakt patnje, da bismo živele sopstvenu istinu a ne tuđa iskustva. Međutim, ako neko neprestano oseća patnju, kako da uopšte zna šta je radost? Ako je neko rođen u ratu, mir je samo reč. Životna drama odvija se bez obzira na realne okolnosti, ako je naša podsvest tako programirana. Zato je potrebno uvesti u podsvest onu referencu koja nedostaje. Kada samo mentalno težimo nečemu, a podsvest vrti suprotan film, ostajemo u sukobu i realnost se ne menja.
Arhetip Majke Zemlje
Arhetip Zemlje Majke je princip prihvatanja, podrške i materijalizacije. Planeta kao materica, to je majka svih nas, ona koja daje i održava život. Pravo na postojanje – jer već smo tu. Dok hodamo po zemlji, nikada ne čujemo da ona kaže: – Ti smeš da staviš svoju stopu ovde, dopadaš mi se! A ti ne! Ne sviđaš mi se, ne hodaj više po meni! Princip zemlje, ženski princip, jeste prihvatanje.
Ošun
Ošun, princip tekuće reke, označava emocionalnu izbalansiranost, siguran tok i smer, prilagodljivost, jer reka uvek nađe svoj put. To je ujedno energija zavodljivosti i privlačnosti, ne samo u smislu partnerstva, nego privlačnosti za dobre stvari u životu: za dobru sreću, za prijateljstva, za novac… Ošun nas uči kako da mi sami postanemo privlačni za dobar život. Voda je prapočetak i princip plodnosti, ali ne samo u smislu rađanja dece, nego i plodnosti u projektima, idejama i blagostanju. Ošun pruža nežnost, smekšava tvrda životna područja i daje slatkoću življenja. Kada se istuširamo, ujedno otklanjamo i deo stresa, iščistimo se iznutra. To je dejstvo tekuće vode i njena duhovno-apstraktna snaga.
Oja
Oja, energija vetra, predstavlja hrabrost da se načini promena. Ona je ženski princip ratnice, snažni tornado, brzina i tempo. Oja je bila udata za Oguna, kovača, poljoprivrednika i ratnika. Dosađivala se kod kuće, sve dok se u njenom životu nije pojavio Šango, dinamičan i šarmantan, zavodljivi ratnik. Oja je otišla sa njim, zbog čega je slavimo kao energiju vernosti. Oja je vernost sebi.
Jemanđa
Jemanđa, energija mora – kao veliki talas koji uzima dete u naručje, uljuljkuje ga i pruža utehu. More revitalizuje i smiruje, odnosi patnju. Posle deset dana na moru, problemi koje smo imali i dalje postoje, ali je smanjen njihov uticaj. U tome je moć mora.
Oba
Oba, ona koja ume da sluša, bez komentarisanja i bez osude. To je sposobnost aktivnog slušanja i razumevanja.
Euva
Euva, unutrašnja vatra – energija ženske senzualnosti i seksualnosti. Njen simbol je zmija. To je ženska moć, energija isceljivanja i smirenosti; ona zna precizan put do cilja.
Erinle
Erinle, ona koja radi na unutrašnjim konfliktima. Prema mitologiji Ifa, Erinle je naučila sve muške veštine i ovladala muškim snagama. Od Oguna je učila kovački zanat, savladala je ratničke tehnike, lov i magijsko isceljivanje. Zahvaljujući tome, stekla je poštovanje među muškarcima koji su je prihvatili kao sebi ravnu. Iz te pozicije, Erinle im je mogla predati znanja o Majkama Univerzuma i naučiti ih kako da poštuju ženski princip. Simbol Erinle je slon. Upotrebljavamo je za razrešavane unutrašnjih sukoba i kontradiktornosti: kada želimo uspeh, a istovremeno se plašimo javnosti; kada hoćemo da završimo posao, ali gubimo fokus; kada su tuga, apatija ili lenjost naši unutrašnji neprijatelji… Erinle umiruje protivrečnosti, unosi harmoniju i mir umesto sukoba.
Olueri
Olueri odnosi haos i zbunjenost. Ona je takođe jedan od aspekata vode, omekšava i unosi kretanje.
Ela
Ela radi sa ciklusima, zaključuje stare i otvara ciklus plodnosti. Vidimo je u prirodnim ciklusima godišnjih doba, u smenama setve i žetve.
Ženski princip manifestuje se na mnoštvo različitih načina. U svakome od nas prisutni su ovi aspekti. Jedan može biti izrazito uočljiv, neki drugi treba da aktiviramo ili osnažimo. Izučavamo arhetipove da bismo razumeli sebe, sopstveni karakter i načine ponašanja, da bismo znali primeniti odgovarajuću sposobnost u pravo vreme. Vrednost onoga što imamo je u našoj sposobnosti da to upotrebimo. Dobro je znati da se sve što nam se dešava, negde već desilo. Oja nije bila jedina Šangoova žena. Ali je bila jedina koja ga je pratila. U vreme kada je hteo da preuzme kraljevstvo, Šango je bio prognan. Trebalo je bežati brzo i na duže. Oja, vetar, spremno je krenula s njim. Ošun nije mogla da krene tek tako, morala da se sredi pre polaska i – ostala je bez muža. Našla se pred velikim životnim izazovom: kako da transformiše emocionalnu patnju, frustraciju gubitka i napuštenosti. Jer, nije samo uspeh princip života. Majstorstvo u nekom području zahteva mnogobrojne testove i samo onaj ko ih prođe postaje učitelj drugima. Ošun je prošla kroz frustraciju. Upravo zato nam može pružiti emocionalni balans i ljubav.