Svoj život u vidljivom svetu dugujemo svojim precima kroz telo koje smo od njih nasledili. Neki od nas su visoki, niski, beli, crni, žuti, zahvaljući svojim precima. U procesu reinkarnacije sve zbog čega se inkarniramo postojalo je već pre samog začeća. Plod raste u majčinoj utrobi i definiše ga genetika, po ocu i majci, najmanje sedam prethodnih generacija, što znači 254 potencijalna donatora različitih svojstava, pa se genetika može nazvati lutrijom. Roditelji daju detetu ono što imaju, a često i sami ne razumeju svoj život, tako da nisu u stanju da podrže dete u u njegovoj individualnosti. Majka, otac, deda, baka, prapradeda svi su u nama, spajajući se u kompatibilnom ili nekompatibilnom odnosu. Na nas utiče i kolektivna genetika. Rođeni u zapadnom svetu će biti pod sasvim drugim uticajem kulture, vrednosti života, vaspitanja nego oni rođeni na istoku. Jedan narod razlikuje od drugog naroda, ima svoju prošlost koja utiče na svakog pojedinca. Na nas utiču i religija i spiritualna genetika naših predaka, njihova obećanja, ratovi, odnos muškaraca i žena.
Naši preci predstavljaju našu bazu, temelj, korene našeg života. Naši koreni nisu uvek ono što bismo mi želeli za sebe ili za svoju decu, kao što su, na primer, problemi fizičkih bolesti. Ukoliko koreni nisu snažni i moćni, ni naš život ne može biti dobar, jer negiramo svoj izvor. Ako tata i mama nisu u dobrim odnosima, dete trpi, jer je sastavljeno od tate i mame unutar sebe. Promatrajući tendenciju naše porodice, možemo predvideti šta nas očekuje, odnosno, šta očekuje naše potomke, na primer, na planu dugovečnosti.
Sa precima, koji još uvek postoje u paralelnom svetu, mi smo u duhovnoj vezi. Što smo svesniji uticaja predaka, možemo biti prisutniji sada i ovde i usklađeniji sa svojim životom. Dobro je i isceljujuće nositi svoje pretke u svom sećanju, izražavati im zahvalnost, posebno za život koji im dugujemo. Tako negujemo svoje korene povezujući se sa životom u vidljivom univerzumu.
Možemo ih zamoliti i častiti da nam budu dobri preci i da nam daju podršku na sopstvenom putu. Međutim, nisu sve smrti dobre i nisu svi preci časni. Kad se desi iznenadna prerana smrt, smrt mlade osobe, ili samoubistvo, duša je u šoku i mnogo puta ne može da napreduje na dobar predački nivo.
Predačke energije pomažu da očistimo koncept zaludnog života, što se često nasleđuje genetskim prenosom putem nasleđenih obrazaca, kao i za podršku onih predaka koji su svoj život i vreme realizovali tako što su izveli nešto korisno, i daju nam podršku i snagu u našem životu i pomoć kroz intuiciju, dodatnu snagu, hrabrost ili radost, da budemo uspešniji na bilo kom području života zbog kojeg smo ih zvali.
Egungun je energija slavljenih i časnih predaka oba pola, a čuvari te energije su muški preci. Svi preci koji su imali ugled, poštovanje, dali doprinos dobrom životu, smatraju se časnim, bilo da se radi o našim precima po krvi ili o univerzalnim precima. Možemo dobiti snažnu podršku ove energije za sopstveni život, od fizičkog nivoa i materijalizacije, pa sve do emotivnih stanja radosti i mudrosti da se ne plašimo ni smrti, ni života. Tom energijom mogu se isceljivati bolesti koje se vuku kroz generacije. Može se promeniti loša životna sudbina u dobru. Tu energiju šaljemo u pomoć našim precima, da pređu na dobar nivo, da završe svoj ciklus i da nas rasterete od ponavljanja njihovih sudbina.
Egungun energija nam pomaže da razumemo živote naših predaka i da ne osuđujemo njihove postupke ili razmišljanja. Bolje ih vidimo i razumemo u istorijskom trenutku. Naša kolektivna neposredna prošlost, 20. vek, prožeta je ekonomskim krizama, siromaštvom, ratovima, bolestima, patnjama, što utiče na nas putem naših predaka. Mnoge situacije koje su oni sami proživljavali i osećali možemo i sami doživljavati bez svesnosti odakle potiču. Kada analiziramo porodicu unazad iz svih aspekata, kao što su bolest i zdravlje (fizičko, emotivno, mentalno), uspeh i neuspeh, emotivni odnosi u partnerstvu, sve to su fraktali iz kojih smo sastavljeni. Imamo izazov koji je potrebno rešiti.
Egungun je osnovno znanje da su mrtvi preci živi bez koncepta reinkarnacije. Postoje i druge predačke energije koje koje koristimo, kao što je Gelede, kult časnih ženskih pretkinja. To su žene koje su tokom života bile referenca za zdrav ženski princip, slavljenje života.
Egungun su našu preci koji simbolizuju samopoštovanje i samopouzdanje. Skoro sve kulture veruju u pretke. Ritual Egungun je za zdravlje, za postizanje posebnih ciljeva, neutralizaciju naše prošlosti; da se popravi predački DNK. Od predaka smo nasledili većinu emotivnih problema. Putem predaka pronalazimo odgovore na probleme s kojima se suočavamo u svakodnevnom životu. Pomoću njih se vraćamo svom pravom životu. Radimo duhovno s precima bez iluzije svetlosti ili nametnutog mira koji može biti beg od realnosti tame koja se nalazi u nama, umesto od njenog oslobađanja i čišćenja. Častimo Egungun da naši preci imaju boljitak u svom svetu. Preci se mogu spoznati kao mudraci. Častimo svoje pretke da smo u miru s njima, da nam pomognu iz duhovnog sveta da restruktuiramo našu sudbinu i za rešenje problema, bez obzira na prirodu problema. Svako od nas je najpozvaniji da dobije pomoć svojih predaka, jer oni nisu opterećeni takmičenjem s ljudskom konkurencijom.
O svojim precima često malo znamo. Prva generacija naših predaka su naši roditelji, zatim slede njihovi roditelji, naše bake i dedovi, i većinom se znanje o precima ovde i završava.
Šta susrećemo na našim prostorima u radu s precima? U nama je deda koji je poginuo u ratu, u nama su laži sakrivanja abortirane dece, u nama je radost i lepota, rana preljube, ropstvo gospodaru i preci stradali zbog tuđih interesa, za koje se ne zna gde su im grobovi, komunizam i religije, siromaštva i gladi, imućnosti i gubici, kockanje i alkoholizam. Sve to je deo naše lične i kolektivne sudbine. U nama su oni snažni, koji su preživeli sve to, ali opterećeni patnjom i iskustvima; izgubiljeni domovi, domovine, porodice; oni koji su izgubili mir i samopoštovanje jer su učestvovali, kao i oni koji su gledali i ništa nisu učinili, niti još uvek čine.
Područje iz kojeg vodimo poreklo, Balkan, pun je magije i kletvi koje su još uvek deo svakodnevnog govora. Ostaci rada s energijama i magijom često su u degeneraciji i mogu da unesu haos u naredne generacije, jer nisu povezani sa mudrošću. Mnogi od mrtvih su s nama, jer prosto nisu prešli u drugi svet, nezbrinuti su, niko nije mario za njihov prelaz. Mnogo naše zemlje je zalila ljudska krv i ta zemlja postaje bolesna i odaje bolesnu vibraciju ljudima koji na njoj žive. Naši partneri imaju korene i treba se potruditi razumeti da ni oni zbog koncepta genetike i iskustva nisu sami krivi što su takvi, prosto ih treba pokušati prihvatiti.
Življi su narodi naših prostora nego neki mnogo više kultivisani i civilizovani narodi, iako možda nisu doživeli sva previranja i istorijske turbulencije kao mi.
Prošlosti ne možemo pobeći, ona definiše sadašnjost. Precima i genetici ne možemo pobeći, potrebno je pokušati isceliti nasleđene probleme.
Kada se pozovu, preci izražavaju istinu, da bi se oslobodili. Treba zaključiti stare cikluse. U generacijama se nađu sukobi, mržnja u porodicama, porušena harmonija čiji smo deo. Život je rešenje i prilika da se ono što ne valja popravi. Nema porodice i genetike bez opterećenja. Ako nas nije briga za svoj život i decu, dalje idemo nesvesno.
…
Da li smo mi ti koji kreiramo naše sutra ili smo samo šraf u mašini, koji gura sudbinu nekom inercijom prošlih predačkih iskustava, kolektivnog dešavanja, podsvesnih uzoraka koje nosimo usidrene duboko u svojim korenima?
U životu nikad nismo sami, u sebi nosimo one koji su bili tu pre nas: njihove živote, iskustva, traume, postignuća. Borba da što više upravljamo svojim putem je trajna. Bez drugih ljudi ne možemo da postojimo, naša misija nema smisla bez ostalih; potrebni su nam roditelji, genetika, priroda od koje smo zavisni. Život nije crno-belo polje, bogatstvo je u dinamic i prepletanju s drugima. Ipak, treba naći svoj put, otkriti svoju individualnu suštinu. Zavisimo od kvaliteta korena koje treba da prihvatimo, izlečimo, uskladimo našu dušu i naš genetski material.
Čaščenje predaka putem kulta časnih predaka je uspomena i počast svima onima koji su živeli pre nas i pridodali nešto dobro životu. Među precima su i svi veliki umovi, naučnici, mudraci, filozofi, majke koje su svoju decu mudro i s ljubavlju podržavale u njihovom individualnom životu. Čašćenjem predaka slavimo što smo živi, jer su oni pre nas očuvali život čoveka na Zemlji, doprineli razvoju života, znani i neznani. Zovemo kvalitete i vrednosti u život, poštovanje, mudrost, humanost. Preci koju su za života bili darežljivi, mogu postupati darežljivo i iz nivoa predaka. Možemo ih zamoliti za inspiraciju, intervenciju, mogu nam biti uzor i čak i mentor…
Festival Egungun je jedan od načina rada s prošlošću, ličnim genetskim nasleđem, sećanje na one koji su živeli pre nas, svojevrstan susret sadašnjosti i prošlosti za budućnost, transformacija, isceljivanje ili reaktualizacija za sadašnjost, rad na neponavljanju sudbina predaka kroz naše postojanje. Materijalizovani oltari i njihov obredni ples predstavljaju susret univerzuma živih i mrtvih, susret sadašnjosti sa prošlošću. Časni preci upotrebe oltar kako bi ušli u vidljiv svet i izveli isceljivanje.
Stojan Knežević
Predavanje održano u okviru Festivala Egungun u Joga studiju Hipokrat, 1. novembra 2019.
Fotografije: Maja Tomić, PhotoByMTomic