Putovanje u sebe

Odlučila sam se da po treći put dođem na ritual čišćenja 7 generacija jer su se stvari menjale u onim segmentima na kojima sam radila na prethodnim transgeneracijskim čišćenjima. Nakon prošlogodišnjeg rada doživela sam značajan pomak i poboljšanje, a sada sam došla da razrešavam druga zakočena područja, prvenstveno pitanje finansijske stabilnosti, zdravlja i dugovečnosti. Žene u mojoj porodici su relativno mlade umirale, pa je trebalo ići duboko do sedme generacije da bi se razotkrio uzrok, ali se onda pokaže kako je sve povezano i preliva se jedno u drugo. Kad sam prvi put radila ritual čišćenja 7 generacija, susrela sam se sa mnogo teških stvari koje su lako prevaziđene. Drugi put je bilo najteže, jer sam se suočila sa mnogo tajni koje su vekovima čuvane i preci nisu hteli da ih otkriju; bilo je čak i ljutnje među njima, da li će na nešto da pristanu ili ne. Sada, na trećem susretu sa 7 generacija, izuzetno mi je značajno da sve ono što nije u skladu sa mnom, a traži se od mene, mogu mirno da odbijem: – Ne prihvatam patnju i žrtvu kao način života. Ako je neko zbog toga ljut ili besan, to ostavljam njemu, a ja nastavljam onako kako mislim da treba.

Iako sada već dosta znam o svojim precima, iznova me iznenade jer ih sagledavam iz drugog ugla. Svaki put sagledavam neki drugi aspekt njihovog života – kakvi su bili međuljudski odnosi, kakvi su bili ratnici, kako su se ophodili prema ženama i deci, kakav im je pogled na materijalno – sve to je unutar nas, jer preci žive u nama. Pred dolazak na Izvir u meni su počeli da se javljaju strahovi i imala sam potrebu da se sakrijem, ali sam bila svesna da je to samo pripremni proces. Kroz rad se pokazalo da taj strah od toga da budeš viđen, jer si drugačiji, zapravo pripada šestoj generaciji mojih predaka.

Sa sve dubljim poštovanjem gledam na one koji su mi dali život, a izuzetno mi je prijatan susret sa časnim precima od kojih sam dobila podršku. Shvatila da često više pažnje posvećujemo problemima i onome što je loše, umesto da slavimo one koji su nam omogućili više i podržavaju nas u životu. Od predaka sam dobila svojevrsno upozorenje: da se ugledam na one koji su realizovali svoje sudbine i podržavaju nas, a ne na one koji su nam stvarali poteškoće. Dali su mi savet da ne gledam u prošlost, nego da naučim da gledam ispred sebe i da imam svoju viziju. Kad god su se oni odrekli svoje vizije, svoje sudbine, to ih je dovelo do velikih gubitaka i životnih poteškoća. Kroz svoje pretke tražila sam delove sebe i najteže mi je bilo da prihvatim da u sebi nosim i slabića koji nije spreman da bude odgovoran prema životu, kao i snažne žene koje su otporne na mnoge nedaće. Bilo mi je jako teško da sagledam sebe u svim tim dobrim i lošim kvalitetima. Sada su mi moji preci mnogo bliži, osećam da postoji neka toplina i sigurna sam da će, kad god mi zatrebaju, doći da mi budu podrška. Ne da bi kroz mene živeli svoje živote, nego da me podrže na mom putu, u mojoj sudbini.

Nakon svih rituala osećam se celovitom, kao neko ko je sve vreme bio bogat, a zbog davnih trauma svojih predaka nisam bila svesna da bogatstvo nije samo novac. Kad sam doživela pozdrav svojih časnih predaka, osvestila sam da sam imala podršku i onda kad za nju nisam znala. Najlepši mi je bio susret sa časnim precima iz četvrte generacije, gde sam prvi put u životu videla žene ratnice, one koje su bile spremne da dele i ljubav i nedaće sa svojim muževima, u neverovatnoj slozi. Najveće otkriće mi je bilo to kako iz generacije u generaciju loši ljudi mogu da stvore lažne mitove o časnim precima, da loše predstave kao žrtvu i kao nešto dobro, što je način odvajanja od svog izvora, od prave prirodne snage i čistote. Kad sretnemo sebi sličnog, obradujemo se jedni drugima. Svesna sam da i te časne pretke nosim unutar sebe, jer kroz život nikome nisam sudila, što je verovatno njihovo predanje.

Na transgeneracijsko čišćenje došla je i moja šesnaestogodišnja ćerka, što je veoma važno za njen lični put, misiju i identitet. Važno je osvestiti da je ona drugačija od mene, mog muža, moje i njegove porodice; važno je da od detinjstva bude svesna da treba da živi sopstveni život, a ne imitaciju mog ili predačkog života. Nesvesno sam je štitila od paćeničkog stava žene-žrtve koji je karakterističan za moju crnogorsku liniju, ali to nije dovoljno. Ona treba da nauči šta znači žena ratnica, kako da zaštiti svoju teritoriju i svoj život, da zastupa sebe, da sama bira gde će da živi i šta će da radi, ali ne iz inata niti impulsivno, nego sa mudrošću i uz podršku Oriša. Pred njen odlazak na ritual imala sam blagu strepnju, ali pošto ja nju doživljavam kao blagoslov u svom životu, drago mi je da sam sada ja, kao njena živa pretkinja, dobila blagoslov od nje. Nadam se da će taj blagoslov biti dovoljan da je zaštiti od toga da na nju ne projektujem svoje ambicije.

Susret sa 7 generacija predaka je neverovatno putovanje, mnogo uzbudljivije od onih interkontinentalnih koja obično preduzimamo jer su konfornija. Nije to samo putovanje u prošlost ili put do predaka, nego put u sebe, u ono od čega smo sačinjeni. Koliko god je vekovima putovala naša duša, vekovima je tkan DNK koji nas danas sačinjava. Lepo je sresti ljude koji su nam dali kako dobra, tako i loša svojstva, ali su od nas napravili posebnu i jedinstvenu ličnost. Kad god da dođete na transgeneracijsko čišćenje, na Izviru ćete sresti drage ljude i ljude koji sa vama dele slične sudbine, sa kojima vas povezuje kreativnost ili tolerancija ili nešto treće.

Sandra

• 

• 

Idi da pronađeš sebe

Duboko sam inicirana u energiju Egungun i prošle godine bila sam na Baba Kingovoj radionici organizovanoj na kraju studija Ifa. Ne samo da je bilo reči o tome kako poštujemo pretke, nego i o tome da nasleđujemo njihov vrednosni sistem i navike, što me je posebno zainteresovalo. Tamo je bila i Mateja, ispostavljena kao neko ko izuzetno dobro radi ritual čišćenja 7 generacija. Pričale smo o tome i obećala sam da ću doći. U pripremama za dolazak na ritual događalo se mnogo toga unutar mene, ujedno sam se vratila sa inicijacija, pa se sve to preklapalo. Ali, sveštenica sam sa mnogo godina studija Ifa iz sebe, pa ne dozvoljavam da me bilo šta sprečava u namerama ili da me egbe vuče za nos. Da nisam toliko duboko u tome, verovatno bi bilo nekih sabotirajućih elemenata.

O precima po majčinoj liniji znam mnogo: znam sva imena do sedme generacije unazad, kad su rođeni, kad su stupali u brak, kako su i koliko živeli. To su preci koji imaju toplinu i srčanost, povezani su i časte svoje stablo. O precima s očeve strane nisam znala ništa, čak ni ime očeve majke. To su dva ekstrema, kontrast je vidljiv i jak.

Za rad na transgeneracijskom čišćenju odabrala sam tri područja: prvo je moje zdravlje, jer imam autoimunu bolest, pa sam htela još nešto da saznam o tome; drugo je moje poslovno kretanje; a treće, mislim i najbitnije, da istupim iz uloge žrtve, jer u Sloveniji imamo slabu karmu po tom pitanju. Kroz rad se ispostavilo da prvenstveno treba da radim na prekidanju unutrašnjeg konflikta, jer imam karmički zadatak, nosilac sam karmičkog duga svojih predaka. Rođena sam tako: roditelji su mi bili u konfliktu. Iako to mogu da balansiram radeći sa Ifa i sa energijama, unutar mene je stalan konflikt, jer jedan predak vuče na jednu stranu, drugi na suprotnu, pa me doslovno rastrgaju. Moram da ulažem puno energije da bih to smirila i izbalansirala. Pokazalo se da je ta tema prioritetna, a ostalo se odvija usput. Na ovaj rad važno je doći sa jasnim fokusom, usmereno. Kako je sve povezano, možeš da otkloniš jedan ili dva obrasca, a da uz to ode još dvadeset.

Pre nego što uđem u proces, puno radim sa osećajima, zapisujem ih, jer to je materijalizacija onoga što doživljavam iznutra, suočavam se sa tim, čime aktiviram emocije i neke od predaka, da bih što dublje ušla u proces. Iznutra osećam težinu, mnoge misli, predački pogled na život. Kad dođem na ebo, sve to odbacujem, oslobađam se tih emocija, ljutnje. Dešava se da uporedim nešto iz svog života sa onim što se dešavalo u prethodnim generacijama, pa sam ljuta na pretke što nisu mogli drukčije. Naravno da nisu mogli! Sve se to dešava na ebou, nakon čega dolazi veliko olakšanje. Veoma je bitno da dođe do osvešćivanja: kad nešto osvestimo, telu postaje lako.

Bilo je mnogo kontraenergija i laži o mom ocu i njegovim precima, a sad sam konačno upoznala i tu stranu porodice. O ocu nisam znala ništa, a sada znam, što je naka vrsta pomirenja. Sad znam šta im se dešavalo, odakle potiču, šta je istina, a šta ne. Iznenadilo me je što je bilo toliko abikuizma, iako sam to prepoznavala u svojoj realnosti. Radosna sam što sam saznala toliko stvari o precima i sa zahvalnošću to primam. Ponosna sam na svoje korene, na starosedeoce sa dubokim korenima. Kao sveštenica, otpočetka imam poštovanje prema precima, ali ono čega pre nije bilo jeste zahvalnost koja dolazi iznutra. Lažni kultovi su se raspali. Zahvalna sam precima koji su me sačuvali, vodili, podupirali; zahvaljujući njima sam mogla doći dovde gde jesam. Najteže mi je bilo suočavanje sa majkom, koja ima vampirski odnos. Nije to lako čuti, iako sam već mnogo toga znala. Najlepše od svega bilo je otkriće da me moje časne pretkinje podržavaju, a da to nisam znala. Dobila sam potvrdu nekih tajni koje moraju da ostanu tajne i koje pridodaju kvalitet mojoj energiji. Obožavam jednog pretka iz pete generacije koji je bio šarmantan, harizmatičan, potentan, uspešan, dostojanstven, kao kralj, kao Šango.

Očekujem da će se pojaviti izazovi na temu na kojoj sam radila, jer sigurno treba još nešto osvestiti. Ovo ovde je fil rouge, sve ostalo prepuštamo životu. Znam kako rade energije Egungun i Gelede, znam da mogu mnogo da otklone za nas. Već sad imam osećaj da svi ti obrasci više nisu u meni, da pripadaju prošlosti. Ali, život je život, pa očekujem neočekivano. Kad nešto osvestimo, možemo odreagovati na pravi način, na nov način umesto starog.

Kroz susret s precima pronalazimo sebe. To bih poručila drugima: Idi da pronađeš sebe! Svima su potrebni zdravi koreni, a rad s precima omogućuje nam da osnažimo korene. Mnogo radim sa ljudima, neki će se ljutiti, drugi će se sažaljevati, neki neće znati šta bi sa tim što pronađu, zato
kažem: – Idi da pronađeš sebe. Kroz ovakav rad sigurno ćeš pronaći sebe i postavićeš se u sopstvenu bazu. Ovde sam uradila mnogo, šteta je što nisam došla pre. Ko god može, neka ide što pre, bez odlaganja i čekanja, jer svaki mesec i svaka godina predstavljaju zakašnjenje. Isto je i sa inicijacijama: – Idi juče, idi odmah, ne sutra! Bila sam ućutkana: moji roditelji su mi bili izazov ili sam ja njima bila provokator. Sada se kroz rad na 7 generacija aktiviralo moje pravo ja. Postojalo je negde, ali nije moglo da izađe van. To se događa ovde. Mislim da svako ko ovde dođe više ceni sebe, neminovno je da stekne više samopoštovanja.

Egbe Yomi

Biti u miru sa sobom

Na ritual čišćenja 7 generacija došla sam po treći put, jer osećam da neke stvari po pitanju mog identiteta još uvek nisu razrešene i odlučna sam da to isteram do kraja. Došla sam sa varijacijom na temu na kojoj već dugo radim i koja je možda šire postavljena, ali se svodi na pitanje identiteta. Pitanja uspeha, napretka, emotivnog života, međuljudskih odnosa, sve su to pitanja identiteta: – Ko sam ja u svim tim aspektima? Pripreme za dolazak na ritual su se odvijale mnogo lakše, jer sada je sve fokusiranije, mnogo toga je već raščišćeno, delom sam se oslobodila nekompatibilnog nasleđa, pa se mnogo jasnije iskristalisalo ono što me prati čitav život, a što nisam mogla da vidim od slojeva koji su to ranije prekrivali. Sada nemam nikakvu dilemu, jer za prethodna dva rada na transgeneracijskom čišćenju ne samo da mogu da kažem da su bila korisna, nego su neprocenjiva. Svesna sam da su neka životna područja kompleksna i da zahtevaju više rada, u miru sam sa tim i uporna sam dok god ne ostvarim to što sam zacrtala. Ovog puta imam drugačiji fokus, usmerenija sam, osećam da sam pogodila u srž. Kako sam se više pripremala, imam bolji odziv i odgovor na sve. Sada sam zaista prisutna u punom smislu te reči i daleko sam odlučnija da to razrešim, kao da posle mnogo vremena svesno mogu da uzmem stvari u svoje ruke. Nakon prošlogodišnjeg rada sa precima primetila sam promene na planu međuljudskih odnosa, izmenjen je moj stav i odnos prema partnerstvu, postala sam spremnija da prepoznam šta je za mene dobro, a šta ne, da drukčije postupam u određenim situacijama. Tema s kojom sam se suočavala postala je daleko je bezbolnija, lakše sam donosila odluke, a težina koju sam doživljavala u nekim životnim segmentima je nestala.

Rad na Izviru je intenzivan, ali sam došla s radošću i srećna sam što imam priliku da radim na važnim životnim područjima, uz Matejinu neizmernu podršku. Sve ono što me sprečava da budem autentična ja više ne treba da zauzima ni najmanji prostor u mom životu. Shvatam da na mnoga zbivanja nisam mogla da utičem, da je mnogo onoga što govori kroz mene samo eho nečega što se dogodilo pre, nečega što želi da bude viđeno kroz moj život, iako ne pripada meni nego precima. Nakon rada sa svakom generacijom osećam više lakoće, jasnoće i bistrine, imam vedriji i svetliji pogled na svet, što mi je nedostajalo. Kad od predaka čujem njihove priče o težini i nemogućnosti izbora, shvatim koliko zapravo srećna i privilegovana što mogu da uradim nešto za šta oni nisu imali priliku. Sve više razumem kontekst u kome su se određene stvari dešavale, imam više saosećanja prema precima i poštujem njihovu borbu za život, kao i to što su mi dali priliku da se rodim. Zahvalna sam što su se odazvali, što komuniciraju sa nama, što su spremni da iznesu i razotkriju sve te teške priče, da se suoče s patnjom i da sarađuju na raščišćavanju tih dotrajalih obrazaca. Dragoceno je doživeti zahvalnost s njihove strane, jer rad na transgeneracijskom čišćenju podjednako asistira i njima i nama. Ritual čišćenja 7 generacija predstavlja dubok, intenzivan i zahtevan rad, ali toliko želim da određene obrasce stavim ad acta, u onom vremenu kome pripadaju, da mi više ništa ne predstavlja poteškoću. Imajući na umu da radim najbolje za sebe, sve postaje lako. Naznaka susreta sa sobom je veličanstveno iskustvo. Ovog puta sam otkrila da sam sama sebi jedna od pretkinja i taj osećaj je vanvremenski. Smatram velikim darom to što mogu da ispravim grešku koju sam napravila u nekom drugom vremenu, umesto da je iznova proživljavam i prenosim narednim generacijama.

U životu ne radimo sve svesno, nemamo apsolutnu vlast nad svim svojim postupcima, niti su sve naše odluke sasvim naše. Transgeneracijsko čišćenje je važno da bi čovek zaista shvatio ko je, da bi spoznao svoje autentično ja, nezavisno od svih uticaja. Dobila sam mogućnost za realizaciju autentičnosti, za život u miru sa sobom i sa okolinom. Hvala svima koji rade, asistiraju i podržavaju sveobuhvatne procese rada sa precima.

Helga

• 

• 

Susret sa časnim precima

Za rad na čišćenju 7 generacija odlučio sam se zbog situacije koja mi se trenutno odvija u životu, a interesuje me i ono što je nepoznato o porodici jer direktno utiče na mene. Svoje porodično stablo u startu nisam dovoljno poznavao, a u procesima se to potvrdilo. Slušao sam priče koje su se prenosile s kolena na koleno i uzimale neki drugi oblik; bilo je mnogo toga nepoznatog i zaboravljenog. Nisam znao šta me zaista čeka u radu sa precima, a pristupio sam tome kao nečemu veoma bitnom. Tokom priprema za dolazak na Izvir povremeno mi se činilo da me neka energija pritiska da odustanem, ali to me nije sprečilo da sprovedem planirano. Roditelji su mi pričali anegdote, sećanja i upečatljive događaje o svojim roditeljima, babama i dedama, onako kako su ih oni razumeli. Pripremni deo procesa je bio naročito zanimljiv, jer sam te razgovore doživeo ne samo kao dublje zbližavanje sa roditeljima, nego i sa kompletnim porodičnim stablom.

Tema koju sam odabrao za rad tiče se poslovnog uspeha, emotivnih i porodičnih odnosa, izgradnje doma u smislu pripadanja i topline – za šta je važan rad sa korenima. Nisam znao kako su moji preci živeli i koliko su se realizovali u temama koje sam došao da ispitam. Ono što sam mislio da znam pokazalo se kao nešto sasvim drugo, a kad sam očekivao da se ispolji nešto loše, pokazalo bi se dobro. Saznao sam njihovu istinu, putem osećaja i žive komunikacije, izvan bilo čega imaginarnog i apstraktnog. Nakon izlaska sa rituala pomislio bih: – Zašto me sve ovo nije ranije zainteresovalo? Oduševila me je podrška koju sam doživeo, a tamo gde nije bilo podrške uvek postoji mogućnosti za filtraciju. Najteže mi je pao susret sa precima koji su živeli u teškim vremenima, bez vizije, zabrinuti za budućnost, bez znanja kako da peokrenu sudbinu i krenu dalje. Neki su živeli u lošim međuljudskim odnosima, prelazili su granice dozvoljenog, što je ostavilo veliki uticaj na naredne generacije. Postoje jasne paralele između onoga što mi se dešava i onoga što su doživljavali moji preci. Očarala me je mudrost u razgovoru sa časnim precima, darovi koje nose, njihov zdrav odnos prema životu. U susretu sa njima za nekoliko minuta je moguće doći do saznanja koja neko traži ceo život. Naučili su me nekim životnim konceptima i zdravim postavkama: – Tu smo za tebe, ali se ne mešamo u tvoj život, niti ti ukazujemo da nešto znamo bolje od tebe. Ako smo ti potrebni, zatraži našu podršku i imaćeš je. Imam predačku liniju koja slavi život, uživa u zemlji, reci, prirodi. To su časni preci za koje je život sam po sebi nagrada, za razliku od onih koji život doživljavaju kao patnju i kaznu. Dali su mi usmerenje da mogu i ja da sledim njihov primer; ako mi se učini da ne mogu, imam njihovu asistenciju. Ranije nisam imao osećaj da su tu, a sada su vrata otvorena i znam da su tu kad su mi potrebni. U susretu s precima sam shvatio da sam mnogo jača osoba nego što mislim, jer jasno vidim genetski potencijal koji mogu da iskoristim. Osećam više spremnosti na emotivnom nivou, mogu bolje da razumem sebe, pa onda i druge. Susret s precima je više nego vredno iskustvo, jer kroz razumevanje njih mogu da stvorim sopstvenu formulu uspeha.

Teško je objasniti takvo iskustvo ili ga preneti nekom drugom: onaj ko oseća već je tu. Postali smo slepi za nevidljivo, ne razmišljamo o uticajima predaka, više se žalimo nego što imamo spremnosti da tražimo rešenja, pre ćemo kritikovati nego razumeti, slađe nam je da čujemo trač o drugome nego istinu o sebi. Sve to ima kontinuitet koji se može i treba prekinuti. Ono što je zagarantovano je da rad na čišćenju 7 generacija obogaćuje život, ovde sam saznao nešto što inače ni od koga ne bih mogao saznati, a radi se o meni. Poručio bih svima ono što su meni poručili moji preci: – Padanje i ustajanje su sastavni deo života. Onaj ko sedi ne može pasti, ali neće ni napredovati.

Marko