Činjenica je da ritual radi sa traumama i to onim najjačim. Deo procesa je da ono što je ispod površine ispliva na površinu. Diskutabilno je šta smatramo opasnim. Da li je opasno to što ćemo se neko kratko vreme intenzivnije suočiti sa teškim emocijama, ili je opasnije prenositi taj teret narednim generacijama? Kako nema kontinuiranog rada sa genetikom, slojevi nerazrešenih tema nalažu se jedan na drugi. Još pre ulaska u vidljiv svet dete nosi neke izazove s kojima će se suočiti u životu, kao ruksak s kojim se penje na planinu svojih ciljeva. Ako ne radimo sa genetskim nasleđem, dodajemo mu na leđa još stotinu nagomilanih ruksaka. Umesto da se suočimo s tim slojevima nerecikliranih problema, stavljamo ih na leđa svojim potomcima, jer nas je strah kratkotrajne nelagodnosti u procesima rada sa tim. Kako onda možemo govoriti o ljubavi prema svojoj deci, o odgovornosti za sopstveni život, o emotivnoj spremnosti da živimo?
Rad sa precima je kompleksan. Ne može svako biti hirurg; da bi neko nožem otvorio telo i očistio ono što treba, mora za to biti osposobljen. Isto tako, da bi neko mogao i smeo biti mikrofon za rad sa mrtvima, mora proći dugotrajne pripreme da bi mentalno, emotivno i duhovno bio sposoban za takav poduhvat. Kao prvo, mora dovesti sebe u balans, putem neprekidnog rada na sebi, na sopstvenim emocionalnim paketima i svojoj gentici. Istovremeno studira razumevanje svih životnih kocepata, umesto pukog energetskog download-a. Često nailazim na neodgovarajuće tretiranje izazova. Ljudi govore o entitetima, a entitet može biti naš deda koji traži asistenciju. Treba razumeti šta se desilo i kako mu asistirati. Neodgovorno prizivanje mrtvih, bez sveobuhvatnih znanja o tome koga zovemo, može uništiti nečiji život. Zato su za rad sa precima neophodan preduslov inicijacije u predačke energije, kao što su Egungun i Gelede. Predačke energije nas povezuju sa zdravim nivoom predaka koji asistira mrtvima s kojima radimo, da bi se uopšte moglo raditi. Svešnik za rad sa precima postaje terapeut u ime terapeutskih predaka, njihov predstavnik na zemlji, što znači da je u neprekidnom kontaktu sa vidljivim i nevidljivim, što nije laka zadaća za današnji svet.
Živi Egungun oltar je manifestacija poštovanja, ponosa i snage. Koliko treba znanja, snage i sposobnosti za balansiranje balkanske genetike? Kad neko ima tumor, neće ga odstraniti nežnim duvanjem po površini kože. Treba naći talentovanog i osposobljenog hirurga da to otkloni. Ako se ne uradi ništa, tumor će se proširiti. Postoji rizik, svaka operacija je rizična, ali treba procenti koji rizik je veći: ostaviti tumor ili ga odstraniti. Ako ne reagujemo dok je nešto u fazi bezopasne intervencije, to će se rasplamsati. Kada genetski deo ponavljajućih nesreća i trauma dovede do porodične katastrofe, onda gasimo požar, a nastala šteta je nepopravljiva. Ono što postoji u porodici, sigurno će se manifestovati u nekoj generaciji, ukoliko ne bude tretirano.