Znanje o Oriju je deo univerzalnih znanja koja su očuvana u oazama gde se čoveku pristupa kao celovitom biću, gde se poštuje individualnost, gde postoji razumevanje životnih ciklusa i prelaza između vidljivog i nevidljivog, gde postoji svest o tome da je materijalno vidljiv izraz duhovnog. Osnovni životni principi svuda su isti, različite su samo reči kojima ih opisujemo.
U našoj kulturi preovladava tendencija da sva znanja sveta dovedemo na razinu mentalne kontrole, a zapravo razum treba naučiti da ne može imati sve pod kontrolom. Teorije duhovnosti i tehnike koje praktikujemo treba da su u službi rada sa celovitošću. Koja god tehnika da je u pitanju, ona je alat, nije sama po sebi cilj. Filozofija Ifa je znanje o čoveku, o ljudskoj sudbini, o svim izrazima prirode i postojanja, o svemu što se čoveku može dogoditi, o prelazima i životnim ciklusima, o međuljudskim odnosima, poslovanju, novcu, plodnosti… doslovno, o svemu što je deo ljudskog iskustva, jer sve je u životu duhovno. Mitologija Ifa daje sveobuhvatna i primenljiva znanja koja asistiraju ljudima na njihovim individualnim životnim putevima.
Civilizacijsko-tehnološki napredak koji nas odvaja od životnih vrednosti i principa, od razumevanja duhovnosti življenja na Zemlji, vodi do kolapsa. Mitologija svedoči da u tome nema ničeg novog, nego se odigrava ciklično. U životu nema ničeg što nije duhovno. Ne treba se osloboditi tela da bi čovek bio duhovan; telo je hram, prostor koji konkretizuje dušu, njen je vidljivi izraz. Kreativna snaga, stvaralačka energija, bog – kako god zvali tu prasilu – stvorila je planetu, prirodu i ljude, sve što postoji. Zašto bi se božanska sila odrekla ili udaljila od onoga što je stvorila? U tome nema logike, izmeštanje božanskog iz života na Zemlji je produkt ljudske zablude, a ne životna činjenica. Kao ljudska bića, imamo fizičko, emotivno, mentalno i duhovno polje. Da li ljude oko sebe doživljavamo na taj način? Ako vas neko doživljava samo kao ruke koje rade, negira sve ostalo što vi jeste. Svodi vas na brojku, na resurs fizičkog rada. Osećamo se poništenima kad nas tretiraju tako. Ako nas neko upotrebi kao lutku, to je zloupotreba. Zašto se onda na taj način odnosimo prema svemu oko sebe? Negirajući duhovni aspekt u svemu što postoji, zloupotrebljavamo planetu i život na njoj.
Umesto da duhovnost tražimo negde izvan, treba napraviti rekonekciju sa životom. Šta ako je život na Zemlji nagrada, a ne mesto ispaštanja i kažnjavanja? Ako telo shvatamo kao okove, a postojanje na Zemlji kao kažnjenički prostor, kako se povezujemo sa životom? Napadamo sopstveno postojanje. Mnogi ljudi ne žele da žive, a govore: – Samo da je zdravlja! Nije istina da vrednuju zdravlje. Za one koji ne žele da žive, bolest je jedan od mogućih alata za brisanje iz života. Možda deo nas želi da živi, deo odbija. Šta će prevladati? Sačinjeni smo od mnoštva segmenata i ne možemo biti harmonizovani sa svim svojim delovima. U svet smo došli putem genetike, sačinjeni smo od segmenata svojih predaka. Živeli smo i pre ovog života, mi sami smo inkarnacija nečijih predaka. Prirodno je biti neharmoničan i nesavršen. Nesavršenstvo je jedan od uslova za život; razvoj se odigrava u dinamici, a ne u harmoničnoj stagnaciji. Kako bismo uopšte mogli da definišemo savršenstvo? Iz čije tačke gledišta? Svako ima sopstvenu predstavu o tome. Ako bismo se sastali da kreiramo savršeno dete, ne bismo mogli da se usaglasimo oko odabira njegovih karakteristika. Neko bi rekao: – Neka bude hrabar i neustrašiv! Neko drugi bi se usprotivio: – Ne, važno je da zastupa ljubav i mir! – Neka bude lep! – Ne, lepota je rizična, može izazvati svakakve opasnosti! Život nas uči različitostima. Kako bi izgledao život među klonovima koji su u svemu saglasni i ponavljaju: – Da, u pravu si! Ima li uopšte života u nepomućenoj hiljadugodišnjoj harmoniji? Zašto onda tome težimo?
Život je savršen zbog različitosti i dinamike. Svako ima svoj individualni izraz, a opet je u svemu ista duhovna snaga, božanska energija, univerzalna prasila. Svako od nas je jedinstven izraz božanskog. Ne postoje dva čoveka sa istim otiscima prstiju. Individualnost je dinamika različitosti. U filozofiji Ifa, duhovnost je otkriti sopstvenu individualnost i živeti je. Filozofija o primarnoj kreativnoj energiji, stvaralačkoj prasili, univerzalna je. Ta energija je sveprisutna: u ljudima, u stablima, u životinjama, u mineralima, u suncu, u svemu što postoji. U Ifa mitologiji, ta praenergija naziva se Eledunmare. Eledunmare je dao zadatak kreativnoj energiji Obatala da stvori čvrstu zemlju i ljudsko telo. Prema mitologiji, voda je već postojala. Obatala je stvorio čvrsto tlo i ljudskog telo a potom ga je ponela ambicija da stvori i dusu čoveka. Kad je zavrsio kreaciju tela, Eledunmare ga je uspavao, pa udahnuo deo sebe . Duhovni deo, božansku esenciju, imamo unutar sebe.
Svako od nas je jedinstveni izraz božanske esencije
Kad kažemo duša, obično pokažemo na predeo grudi. Ori je razlicit od duše, mada ne možemo u potpunosti odvojiti te pojmove. Vidljiv izraz Orija je glava: mesto odluka, vizije. Mnogi pristupi negiraju duhovnost individualnog dela. Život nas uči da nismo svi isti. Lice nam pokazuje da nismo isti. Neki religiozni pristupi razgrađuju i negiraju individualnost da bi lakše upravljali ljudima. U zapadnom svetu smo zaraženi linearnim razmišljanjem, ali postoje oaze u kojima ljudi razmišljaju celovito. Ori je naš duhovni izvor. Duša je toliko veličanstvena, da ju je teško dodirnuti umom. Ori je naše lično unutrašnje božanstvo koje deli prostor sa našim razumom. Iskonska stvaralačka sila nije samo izvan nas, nego je i u nama, mi smo njen jedinstveni izraz. Nepoštovanje sebe je nepoštovanje božanskog. Određeni sistemi imali su interes da čoveka učine malim i nedostojnim božanskog, pa je naše znanje o Oriju, božanstvu unutar nas, završilo u amneziji. Zaboravili smo da imamo Ori (u našem jeziku zaboravljena je i reč za taj naš deo, pa koristimo izraz Joruba naroda koji čuva izvorna znanja filozofije Ifa). Istraživanjem istorije moguće je pronaći datume kada su uvedeni elementi kojima se duhovnost izmešta sa Zemlje negde izvan (obično gore).
Pre ulaska u ovaj život, Ori ima plan, smer, osnovni karakter, konkretne izazove koje želi da savlada. Da bismo iz nevidljivog ušli u vidljiv svet, potrebno nam je telo koje se izgrađuje u međuprostoru, u materici majke, počevši od začeća, pri čemu nas definiše genetika. Na nas utiče najmanje 7 generacija predaka. Duša i Ori umeštaju se u telo, kako bi se materijalizovali u vidljivom svetu. Od predaka ne nasleđujemo samo telesna svojstva, nego i mentalni, emotivni i duhovni paket. Ori je pod svim tim uticajima. Mešanje Orija sa genetskim materijalom je nalik spajanju dve reke. Formira nas u novo biće. Iskustva koja ćemo doživeti tokom života, kao i znanja koja ćemo usvojiti, takođe nas formiraju. Ne ostajemo isti. Iz sadašnjeg trenutka utičemo na budućnost. Svaki trenutak je vredan i svakog trenutka imamo slobodnu volju, biramo svoj put. S određenim planom smo došli, ali od naših izbora zavisi da li ćemo tu predsudbinu realizovati ili ne. Vec dok je dete u utrobi majke, od njegovog Orija možemo dobiti smernice i saznati s kakvim planom dolazi. Sva iskustva iz prethodnih života uskladištena su unutar Orija, podsvesti, duše. Rođenje nije početak, niti je smrt kraj. Život je kontinutet rađanja i umiranja. Proživljena iskustva i odluke nas redefinišu, ne ostajemo ista osoba, jer nas život neprestano uči. Ori ima mnoštvo životnih iskustava i nisu sve informacije unutar njega isključivo podržavajuće i konstruktivne za naš život. U aktuelni život donosimo kontinuitet onoga što smo živeli i iskusili pre. Neko u život ulazi sa uverenjem da je život težak. Šta će iz takvog uverenja birati i šta će mu se kroz život potvrditi? To nije sudbina koju je neko drugi odredio, nego je određivana životnim procesima i iskustvima.
Ne biramo sve, ali biramo šta ćemo uraditi sa onim što imamo
Da li je naš Ori želeo ili morao doći u vidljiv svet? Nešto biramo, nešto dolazi u paketu. Recimo da neko želi da se rodi sada. Da li je neminovno da baš u tom trenutku ima na raspolaganju kompatibilne roditelje? Ne. Nešto je stvar odabira, nešto nije. Na primer, kako biramo školu? Neko zna šta želi da postane, nekome je prerano za takav izbor, neko se povede za prijateljima, za nekoga su odabrali roditelji… Ako upišemo školu koji zaista želimo da završimo, da li to znači da smo birali svakog pojedinačnog učitelja i sve kolege s kojima ćemo provesti školovanje? Isto je i sa ostalim životnim izborima. Ne biramo svoj DNK. Od svih komponenti koje su neophodne za ulazak u život – majka, otac, vreme, prostor – barem jedna nije u skladu sa nama. Reakcija na ono što nije u potpunoj harmoniji sa nama jeste naš odabir. Ako smo rođeni kod odgovarajućih roditelja na pogrešnom prostoru, da li smo u stanju da to ustanovimo i korigujemo? Možda se ni ne pitamo prija li nam taj prostor ili ne. Možda nam zdrava pamet nalaže da se preselimo. Duhovnost je zdrava pamet. Ako mi život pokazuje jedno, a ja verujem u nešto drugo, to je fanatizam. Kako da ustanovimo da nam prostor ne odgovara? Prostor je kao zemlja u koju sadimo seme. Ideje iz Orija su seme. Ako seme padne na beton, ništa se neće izroditi. Možemo u nedogled sejati po betonu, ili se premestiti na plodnu zemlju. Od naše akcije zavisi da li ćemo realizovati ono što nosimo u predsudbini. Neprestano donosimo odluke. Zato govorimo o predsudbini (predodređenju), a ne o određenju. Imamo slobodnu volju, što naš život čini komplikovanijim i kompleksnijim. Znamo da će sunce izaći sutra. Sunce nema dilemu: – Da li da me danas bude ili ne? Jesu li zaslužili da zasijam nad ovim gradom ili ipak nisu? Sunce se ne pita, ono realizuje svoju sudbinu po automatizmu.
Ori nosi plan za život pre ulaska u vildjiv svet, nosi glavne karakteristike i predodređeni smer, splet iskustava i stečenih mudrosti. Nekada kažemo da se rodila stara duša. Ori je u telu bebe, ali može biti stariji od roditelja kod kojih se rađa. U kulturama koje poštuju individualnost, to nije nepoznanica: – Dete se rodilo u našoj genetici, ali dolazi sa svojim jedinstvenim Orijem od pre. Beba nije prazna tabla koju treba popisati odgajanjem. Koliko imamo poštovanja prema onome što dete donosi u život? Obično to negiramo, sasečemo, ugušimo – ne priznajemo da postoji. Ne sećamo se ni božanstva unutar sebe, jer naša celokupna kultura živi u amneziji. Od predaka smo nasledili amneziju kao deo duhovne genetike. Kad roditelji nisu u kontaktu sa svojim Orijem, dete usvaja energiju zbunjenosti, nerazumevanja, nedostatka fokusa.
Unutrašnja komunikacija i srećne „slučajnosti“
Kako da uspostavimo komunikaciju sa svojim Orijem? Isto onako kako bismo izrazili ljubav i poštovanje najboljem prijatelju, voljenom detetu ili ljubavniku. Svako od nas to izražava drukčije i ima svoj stil. Zagrljaj obično svi razumemo kao univerzalni jezik ljubavi. Zagrlimo svoj Ori (glavu) i zahvalimo mu za sve dobro što imamo u životu i za život sam. Za sve što imamo i što smo uspeli očuvati (život, zdravlje, posao, novac, dom, decu, prijatelje…) zaslužan je naš Ori. Komunikacija s njim započinje tim malim koracima. Razum (um, intelekt) trebalo bi da ima ulogu alata koji omogućuje da se Ori manifestuje, da bude prevodilac u dvosmernoj komunikaciji između Orija i spoljašnjeg sveta. Ali, dospeli smo u kulturu koja to ne podržava, u porodicu koja o tome nema znanja, u obrazovni sistem koji se odvija izvan ka unutra, pa se um odaziva na vanjske informacije i stimulanse, da bi preživeo. Zaboravlja svoju osnovnu funkciju i, umesto da služi Oriju, postaje gospodar. Razum treba da je u službi realizacije onoga što Ori želi da realizuje. Treba da nauči komunikaciju sa unutrašnjim; da prevaziđe strah da će mu se, ako to dozvoli, raspasti kontrolni sat. Često je baš unutrašnja komunikacija osnovni izazov: osetiti dušu, shvatiti da je imamo, dopustiti ulazak u to polje.
Zbog svih svojih iskustava, Ori može nositi sadržaje koje ne želimo da realizujemo. Na primer, poručuje nam da je život težak. To želimo da korigujemo unutar Orija. Ustanovićemo to iz života samog. Obično nas na rad na sebi natera nešto što nas zaboli. Može da nas zaboli i ambicija ka nečemu do čega ne možemo doći. Dešava se da se dete rodi za preranu smrt. Da li bismo tada rekli: – Pa, dobro, tako je suđeno! Ne, pokušaćemo da nađemo rešenje, da se borimo za detetov život. Zdrava pamet nam neće reći: – To je karma. Nek’ ispašta! Zdrava pamet traži rešenje: kako da napravi promenu iz bolesti u zdravlje. Ifa razume šta je u Oriju pojedinca: da li je Ori spreman da traži i prihvati rešenje, ili je u komi? Ako dugo ne slušamo Ori, napusti će nas za života: – Više sreće sledeći put! Ori je zaslužan za sve srećne „slučajnosti“ koje nas zadese u životu. Do svih „slučajnih“ susreta i informacija doveo nas je Ori, a ne razum. Najbitnije „slučajnosti“ su stvar Orija. Ori može imati odličnu predsudbinu koju će iskvariti; isto tako može popraviti loš životni smer. Ono što u svom duhovnom zapisu sada smatramo lošim, možemo korigovati jedino duhovnim pristupom. Nema drugog puta. Depresija, teskoba, unutrašnja praznina, razvijaju se kao posledica neuvažavanja duhovnih delova.
Duhovnost je život sam
Ifa je energija mudrosti. Odgovori postoje pre nego što nastane izazov. Za bolesti kojima trenutno ne znamo leka, sigurno postoji rešenje u prirodi koje još nije otkriveno. Samim tim što postoji predodređenje, postoji i alat za razumevanje toga. Jedan od alata, očuvan u oazama koje se bave razumevanjem čovekovog individualnog duhovnog dela, jeste divinacijski alat. Energija mudrosti nam kroz divinacijski alat omogućuje da dođemo do informacija iz svog duhovnog dela (Orija). Ifa divinacijki sistem jedan je od najstarijih i najkompleksnijih. Upotrebljavamo alat mudrosti da bismo došli do onoga što je unutar nas. Opele može da izrazi 256 energetskih koda (16×16 mogućih kombinacija). Iza svake energetske kombinacije je odu (mitološka priča) koja se interpretira kao odgovor na datu situaciju (izazov ili pitanje koje pojedinac postavlja na konsultacijama sa energijom mudrosti). Sve u životu je duhovno i nema pitanja o kome se ne možemo konsultovati sa Ifa. Ako čovek zna zašto je rođen i želi da realizuje svoju misiju, neophodna mu je podrška u novcu. Zarađivanje novca jeste duhovno pitanje. Biznismen treba da zna da radi sa duhovnom komponentom novca, da u rad unosi blagostanje, a ne ropstvo. Imati dom ili imati kuću dve su različite stvari: kuća su zidovi, a dom je mesto revitalizacije. Ako odlazimo na posao govoreći: – Tamo mi je grozno, ne mogu više! – zarađujemo novac iz suza i muka, pa će nas i hrana koju kupujemo tim novcem nahraniti istom takvom energijom. To je crnomagijski čin koji usmeravamo sami ka sebi.
Moguće je da razum ne bude svestan Orija, ali je Ori toliko snažan, da će nas ipak odvesti do dobrih stvari. Ako od Orija zavisi sve u našem životu, koliko bi trebalo da brinemo za njega? Barem onoliko koliko se brinemo o svom fizičkom izgledu. Da li ikada kažemo: – Oprala sam se danas, pa sam mirna narednih 15 godina! Duhovni rad je svakodnevna komunikacija i nega. Tamo gde tražim vitamine za telo, tamo su i duhovni odgovori. Voda predstavlja život i revitalizaciju, umiruje stres – jer ima svoju duhovnu komponentu. Kako nas fizički čisti, tako nas pročišćava i iznutra (duhovno, energetski). Hrana koju jedemo dolazi iz Zemlje. To nam govori da u Zemlji treba tražiti i vitalnu energiju. Zemlja ima negujuću esenciju. Ako smo svesni njene duhovne esencije, ne jedemo praznu hranu, nego se i duhovno punimo. Ako životu vratimo božansko, počećemo da dodirujemo duhovno u sebi radeći isto ono što već svakodnevno radimo. Dovoljno je uneti svesnost. Ako unesemo svesnost u jutarnje češljanje, to postaje ritual kojim sređujemo sopstvene misli, negujemo svoj Ori da bude funkcionalan. Ako se tuširamo i svesni smo duhovne snage vode, onda je to ujedno čin duhovnog čišćenja. Nekada se trudimo da budemo duhovni, pa postajemo manje duhovni, a više arogantni. Nekad su duhovniji oni koji ne poznaju teorijska znanja o duhovnosti, ali su očuvali zdravu pamet.
Znanje o Oriju je jedno od osnovnih znanja o životu: da znamo kako da se odnosimo prema sebi i drugima, da poštujemo život, da uvežbavamo da tražimo odgovore na pravom mestu, da znamo kako da dočekamo dete koje dolazi u život, da ga ne posmatramo kao vlasništo, da centriramo sopstveni kompas… Prvi korak je da znamo da imamo Ori i da pokušamo da komuniciramo ka unutra: – Ko sam ja, zašto sam tu? Nećemo odmah dobiti odgovore, ali da bismo došli do odgovora, važno je da ne prestajemo da se pitamo.